Izvor: Blic, 28.Maj.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Četrnaest vekova zaborava
Zlata je baš malo selo, i većina od onih stotinak i nešto kuća smeštena je tik uz davno asfaltiran - pa zaboravljen - put, tako da došljak ne može da prođe neprimećen. Ako ništa drugo, mora da se proveze pored jedine prodavnice pred kojom vazda ima nekog. Istina, namernika gotovo i da nema, jer šta bi neko i tražio u mestu čija je zadnja pošta Žitni Potok?
Ali u davna vremena, ovde je vrvelo od života. U šestom veku tu se prostirala vizantijska provincija Ilirik, čije >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je jedno od središta bio i Caričin grad, nekih dvadesetak kilometara od Zlate. U Caričinom gradu je rođen imperator Justinijan, otkopani su tragovi devet crkava, otkriveni mozaici... A u Zlati? Niko ne zna.
Ako je suditi po nazivu mesta, i reke, koja se isto tako zove, grad je podignut na nalazištu ovog veoma cenjenog metala. U ovu teoriju uklapaju se i veoma dobro očuvani ostaci brane na rečici, ali tačnog odgovora za sada nema. Iako je, naime, još šezdesetih godina prošlog veka Zlata uvrštena na spisak značajnih arheoloških nalazišta u državi, istraživanja ni do danas nisu obavljena. Pre nekoliko godina arheolog Mihajlo Milinković sa Beogradskog univerziteta obezbedio je čak i novac neophodan za iskopavanja, ali je sve zaustavljeno iz Ministarstva kulture! S obrazloženjem da bi iskopavanja privukla divlje kopače!!! Upućeniji su skloni da zaustavljanje radova u Zlati objasne surevnjivošću među arheolozima, i strahom da novi lokalitet ne umanji popularnost koju sada uživa Caričin grad, ali šta god da je posredi, obrazloženje Ministarstva kulture je nesuvislo. Jer, divljih kopača u Zlati već sada i te kako ima.
- Dolaze - kaže Dragoslav Antić, vlasnik seoske prodavnice i predsednik Mesne zajednice - noću, a mi ujutru samo nađemo rupe u zemlji.
Oni što su došli po danjem svetlu, naivniji ali ne manje štetni, završili su u stanici policije u Prokuplju. Meštani, naime, budno motre na strance, i svakog sumnjivca prijavljuju policiji ili Narodnom muzeju Toplice u Prokuplju, u čijoj je nadležnosti i Zlata.
- Policija ih hapsi - objašnjava Miroslava Jocić, direktorka Muzeja - ali to ne odvraća nove, jer su kazne više nego simbolične, od hiljadu do pet hiljada dinara. A šteta ogromna...
Oko rupa na utrini u Zlati, koju meštani zovu Kale, razbacana crvena opeka. Dragoslav Antić ne ume da kaže zašto kradljivci kopaju plitko, od pola metra do metar. Zna da im policija pleni detektore za metal, a seća se i slučaja kopača koji je deo ukradenog mozaika pokušao da proda Muzeju u Leskovcu. Odatle su obavestili policiju, pa je nesuđeni trgovac završio kod njih, ali brojne rupe u Zlati svedoče o broju onih koji su i došli i otišli pod okriljem mraka. Jesu li i šta našli i odneli, ne zna se, ali da se u zlati nalazio vizantijski grad, vidljivo je i golim okom.
Po obodu brežuljka prostire se usečena zaravan duga nekoliko stotina metara - trag spoljašnjeg zida. Mnoge kuće u Zlati uzidani su tesani kamenovi iz njega. A korito reke, sada zasenjeno gustim krošnjama, pregradila je brana široka oko metar i po, kroz koju je izgrađen lepo ozidan tunel. Na nizvodnoj strani još stoji - 14 vekova! - lepo oblikovana kupola, samo polegla na tlo.
Dragoslav Antić se seća da se kao mali, sa vršnjacima, provlačio kroz tunel, i da su ispred ulaza bile položene fino uglačane kamene ploče. Sada je tu velika bara, a voda se kroz tunel u brani probija samo kad su kiše. Crvena građevina od opeke nastavlja se, doduše u tragovima, i s jedne i druge strane, a arheolozi bi mogli da tačno odgovore čemu je brana služila, i da li su kameni tragovi koji od nje vode delovi onog zida koji su meštani i vreme razneli.
- Mi se nadamo - kaže Dragoslav Antić - da će neko doći da ovo ispita, i čuvamo koliko možemo.
Ljubav prema starinama? Možda, ali mnogo je izvesnije da Zlata očekuje da se za nju čuje. Tada će se, valjda, nekako izvući iz krajnje bede u kojoj sada tavori tristotinak stanovnika, mahom starih ljudi. Što je za rad, otišlo je u beli svet. Najmlađi pohađaju četvororazrednu školu, a stariji nastavljaju u Žitnom Potoku. Tamo je i najbliža ambulanta. U prodavnici je, pored bubnjare, smešten i kafanski sto, drugi je na uskoj terasi ispred, pa ona predstavlja jedino mesto okupljanja. Nijedna mreža mobilne telefonije nema stabilan domet, pa se seljani dovijaju tako što koriste bežične aparate prikopčane na centralu u Bojniku. „Rečeno nam je da će doći naučnici da ovo istraže. Ko zna šta ima pod zemljom, videli ste Kale. Nije šala toliki zidovi..."
A u Narodnom muzeju Toplice, u staklenoj vitrini, iz Zlate samo dva vrha za strele.
Kakvi god da su razlozi, za četrnaest vekova je malo...
