Izvor: Blic, 29.Okt.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Časovnik u čoveku
Časovnik u čoveku
Interesovanje za hronobiologiju, nauku o čovekovom biološkom časovniku, poslednjih godina strelovito raste, kako u naučnom svetu tako i među laicima. Šta je zapravo hronobiologija? Najsažetije rečeno, ona se svodi na sledeće: svaki čovek i svaka životinja na Zemlji imaju takozvani telesni časovnik koji kontroliše ritam dnevnog i noćnog ciklusa svakog živog organizma (nešto nalik na interni psihološki sat). Taj časovnik se povinuje hormonima >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << koji nam određuju najbolje vreme za obavljanje određenih poslova.
Hormon koji utiče na to da smo pospani zove se melatonin, dok ostali hormoni, na primer kortizol, deluju podsticajno na organizam ujutro. Nekoliko naučnih eksperimenata, tokom kojih su dobrovoljci bili lišeni dnevnog svetla, novina, televizije i svih drugih kontakata sa spoljašnjim svetom, pokazalo je da su časovnici ljudskog organizma prirodno podešeni prema dvadesetpetočasovnom ciklusu. Satovi su nam potrebni da bismo držali organizam podešen prema dvadesetčetvoročasovnom ritmu. U tome nam bitno pomaže smena dana i noći. Slepi ljudi, koji su lišeni tog prirodnog sata, moraju strogo da poštuju 'satnicu', to jest da jedu u tačno utvrđeno vreme ili da odlaze u krevet u isto vreme svakog dana, da ne bi zapali u dvadesetpetočasovni dnevni ciklus.
Ljudski organizam toleriše mala odstupanja od unutrašnjeg časovnika - recimo, ako jedne noći ne spavamo dovoljno, ništa se strašno neće desiti. Međutim, konstantni veliki poremećaji uobičajenog ritma - recimo, redovno odlaženje u krevet u sitne sate, mogu ozbiljno da poremete vaš 'hronometar'. Stručnjak za san Džim Horn sa Univerziteta Lafboro preporučuje da se svakog jutra ustaje u isto vreme, bez obzira na to da li toga dana radimo ili ne. Time se naš telesni časovnik tako podešava da nam se prispava približno u isto vreme svake večeri. CDC/JS Kako telo funkcioniše u toku dana
- Najbolje vreme za učenje - vaša kratkoročna memorija je u top-formi ujutro. Međutim, sve što ste u tom periodu naučili trebalo bi da ponovite posle ručka ako želite svega da se sećate i posle nedelju dana.
- Vreme je za fiskulturu - odlazak u teretanu treba da je rezervisan za poslepodne, jer ništa nećete imati od ranog jutarnjeg dizanja tegova, koliko god da se trudite.
- Ukusna večera - nipošto ne zakazujte izlazak u restoran u kasnim večernjim satima jer su vaša čula ukusa i mirisa na vrhuncu između pet i sedam posle podne.
- Na zdravlje! - obavezno treba da se borite protiv one čuvene navike da kasno uveče pustošite frižider, jer želudac noću slabo radi.
- Pospanost - postajemo umorni između jedan i dva sata posle podne pošto nam unutrašnji časovnik poručuje da nam je potrebna popodnevna dremka. Prirodne 'mini-pauze' našeg organizma su oko devet pre podne i oko tri posle podne. Nije onda čudo što često zadremate u autobusu po povratku iz kancelarije.
- Perite zube - tokom dana unutrašnje žlezde u ustima proizvode alkalni rastvor koji ubija bakterije i štiti zube od propadanja. Međutim, on se ne proizvodi između ponoći i šest ujutru. Zato ne zaboravite da operete zube pred spavanje.
- Vreme je za spavanje - lekari preporučuju odlazak u krevet pre ponoći pošto se ćelije kože regenerišu između 11 uveče i jedan ujutru (ali, samo ako spavamo). S druge strane, rast kose i noktiju je najbrži između četiri i šest posle podne.
