Izvor: Blic, 12.Okt.2008, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Brend menadžer na biciklu
Beograđanin Đorđe Mijić (38) je brend menadžer „Kenta" za ceo svet i jedini je Srbin u „Britiš ameriken tobakou" u Londonu.
– „Britiš ameriken tobako" je multinacionalna kompanija koja posluje na preko 180 tržišta širom sveta i mogućnosti koje pruža su ogromne. Ovde se ljudi ne dele po etničkoj pripadnosti ili stepenu obrazovanja. Jedino merilo je učinak. Dobri rezultati i sticaj srećnih okolnosti čarobni su miks zahvaljujući kom sam iz Beograda >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << pre godinu i po dana prešao u centralu firme u Londonu – priča za „Blic nedelje" Đorđe Mijić.
Prelaskom u London, Đorđe je, kako kaže, dobio priliku da radi na velikim dugoročnim projektima koje ranije nije mogao ni da zamisli. Počeo je da upoznaje različite zemlje i kulture boraveći u Japanu, Južnoj Koreji, Južnoj Africi, Maleziji.
Posao preko konkursa
– Pošto mi radno mesto „pokriva" tržišta od Japana do Čilea, radni dan mi počinje u devet sa Dalekim istokom, a završi se s Južnom Amerikom oko šest, kako bi tamošnjim kolegama mogao da poželim dobro jutro pre nego što odem kući. Između toga su sastanci, putovanja i razni projekti. U intenzitetu posla i načinu rada nema velike razlike između Beograda i Londona, ali ono što je drugačije je perspektiva – projekti na kojima radim su mnogo dugoročniji nego u Srbiji – objašnjava on.
Inače, posao u „Britiš amerikan tobakou" u Beogradu pre šest godina dobio je javivši se na konkurs. Prvo zaduženje bili su mu kanali prodaje, pa razvoj marketinga i procesa planiranja. Rukovodio je razvojem Pall Malla i Viceroya u regiji Jugoistočne Evrope. A onda je dobio ponudu da pređe u centralu.
– Sviđa mi se život u Velikoj Britaniji iako bih jednog dana voleo da se vratim u Srbiju. London i nije tipično engleski grad. Više od polovine stanovnika su pridošlice sa raznih strana sveta, tako da se vrlo lako uklopite. Tim ljudi s kojima radim je šarolik. Oni su došli iz Nemačke, Venecuele, Rusije, Brazila, Španije. To stvarno širi vidike jer svako od nas u posao i svakodnevnu komunikaciju unosi i nešto lokalno. Moj pečat je šaljivo-skeptični pogled na svet, tipično za nas koji smo prošli srpsku tranziciju, što se odlično uklapa s engleskim smislom za humor – objašnjava Đorđe.
Vratiće se u Srbiju
Zbog veličine Londona, ljudi u tom gradu dosta vremena provode putujući od kuće do posla. Prosečan zaposleni u Londonu svaki dan provede u putu tačno dva sata i osam minuta. To rasvetljava činjenicu da su Britanci nacija koja najviše čita.
– Budući da i bez toga čitam dovoljno, opredelio sam se za rekreaciju – do posla i sa posla, umesto javnog prevoza, koristim – bicikl – kaže Đorđe.
Đorđe je već osam godina u braku sa Anom i ima troje dece – Lenu (6), Luku (3) i Vuka (1). Ana je diplomirani inženjer građevine, a pohađa magistarske studije na Imperijal koledžu u Londonu.
– Ono što me čini naročito srećnim je činjenica da se porodica uklopila fino u novu sredinu. Strahovali smo kako će deca da se snađu. Međutim, Lena je sa četiri godine već krenula u školu. Prvih mesec dana je bilo teško, vrlo malo je pričala, pa smo počeli da se brinemo. Međutim, jednog dana je samo počela da priča i danas je, naravno, njen engleski potpuno isti kao i kod druge dece koja su rođena ovde. Takođe, činjenica da u razredu ima dece iz svih krajeva sveta sigurno joj pomaže u shvatanju i prihvatanju različitosti – kaže Đorđe.
Prodavao kokice, radio u štampariji
Đorđe je školovanje završio u Beogradu i diplomirao 1994. godine na Ekonomskom fakultetu. Paralelno sa studijama, radio je sve da zaradi svoj dinar. Trgovao svim i svačim, prodavao kokice, radio na poker-aparatima. Prvi ozbiljniji posao bio mu je 1992. kada je sa kumovima otvorio malu štamparsku radionicu. Po završetku fakulteta oprobao se u maloprodaji, pa u „Jugoslavija komercu" i posle u jednoj privatnoj firmi. Veliki preokret nastao je kada je ušao u prvi veliki sistem – „Koka-Kolu", na mesto marketing menadžera.
Beogradske gužve kao nemački autoput u odnosu na London
Takozvane beogradske saobraćajne gužve mi sada izgledaju kao neuspela šala na račun saobraćajne gužve u Londonu. Prelazak „Gazele" u špicu iz perspektive Londona deluje kao vožnja po nemačkim autoputevima. Ali u celoj toj londonskoj gužvi čovek ne može a da ne primeti, naročito ako dolazi sa Balkana, da je sve krajnje smireno, nema svađe, nema trubljenja. Sve ide polako i po pravilu. Ali nisam se još uvek navikao. Evo ima skoro godinu i po dana kako nisam nikoga opsovao u kolima, a pošto je to najlakši stres eliminator u Beogradu, posle nekog vremena sam shvatio da sam pod pojačanim stresom jer se ne praznim na uobičajeni način. Onda sam krenuo na sport – priča Mijić.
