Izvor: Blic, 24.Mar.2001, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Braća na ćeranju
Braća na ćeranju
Kako će se okončati osmogodišnja sudska ćeranija četvorice braće Milić iz kosjerićkog sela Tubići - to izgleda samo Bog zna, premda i Svevišnjem, ako sazna kako su se žestoko braća poćerala zbog malo očeve zaostavštine, neće biti lako da presudi... A još ako sazna da je jedan od braće ubio oca...
- Mnogo me košt’o sud, doš’o sam ko prut, ali nema odustajanja dok sve ne raščistimo... Moja braća Dobrosav i Milun su mi pretili >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << - uzdiše Savo, jedan od braće Milića.
- Meni ne treba ova zemlja, ja sam radio u Nemačkoj i imam svega, ali sam se kapricirao i tek ćemo da se ćeramo... Pokušali su da me ubiju vilama... I, nisam ja siguran da je moj brat Milun ubio moga oca - skače pritisak i Dobrosavu dok služi rakiju staru 41 godinu.
U Milovana Milića, vrednog domaćina, bilo veliko imanje i bogatstvo od četiri sina... Mudrac bio Milovan, pa čim je načuo kako seljacima čupaju brkove i uzimaju višak zemlje, otišao 1963. godine u sreski sud u Kosjerić i sinovima svojim - Milunu, Dobrosavu, Savu i Dragoslavu prepisao dobar deo pašnjaka, šuma, oranica, voćnjaka, jednu kuću, jednu brvnaru... a sebi i ženi Jeleni ostavio još 12,5 hektara imovine i podosta dukata, zlatnika, srebrnjaka, kaca za rakiju i još koješta...
I, živeli Milići - neki otišli u Nemačku, pa tamo radili i slali para, neki ostali uz oca, na selu... Bilo sreće u Tubićima i rodnih godina, a onda je, izgleda, đavo svio gnezdo između Milića kuća...
Kako je utvrđeno u jednoj od sudnica Okružnog suda u Užicu, Milun Milić se 28. februara 1993. godine žestoko posvađao sa ocem zbog neke međe i tom prilikom, pod dejstvom alkohola, zadao mu nekoliko udaraca tupim predmetom. Od zadobijenih povreda Milovan je posle mesec dana preminuo, a Milun je osuđen na sedam godina zatvora, četiri i po 'odležao' u Požarevcu i vratio se kući, na selo, gde je već buknuo 'rat' između njegova tri brata oko raspodele očeve zaostavštine. Tek, i Milun se, naravno, ravnopravno uključio u 'bratsku ćeraniju', zatražio ono što mu pripada...
Ćerala se braća osam godina po kosjerićkom sudu, a ništa manje i po postojećim i nepostojećim međama očevine, i posle svake ćeranije bili još ljući, otvarali novo 'ćeripolje' i bili spremniji na još žešće ćere - borbu do poslednjeg daha, do poslednje pare, do poslednjeg zalogaja...
I prekjuče su imali zakazano ćeranje pred opštinskim sudijom u Kosjeriću Svetlanom Paunović. Na njihovu žalost, Svetlana se razbolela, pa je suđenje otkazano, ali su Savo i njegov sin Vukoman ipak došli u sud - bar da vide kad će biti zakazana nova ćera. Došli iz Tubića u Kosjerić na traktoru, jer su, rekoše, prodali kola i sve pare dali na ćeraniju.
- ...Bu’a nemam, ne češem se, ali opet mi ne dolazi san na oči... Uze mi ovo suđenje život. Tri puta su me doktori sekli, im’o sam i slom živaca... Rešila braća da me živog zakopaju, ali neću im dati - kaže sedamdesetdvogodišnji Savo, a Vukoman pokazuje debelu fasciklu - dosije o 'bratskoj ćeraniji'...
Četiri meseca posle Milovanove smrti, njegov sin Savo i unuk Vukoman su pokrenuli imovinsku raspravu i u martu 1995. godine sudija Opštinskog suda u Kosjeriću Radmila Ninković donela je rešenje prema kome je Savu, Dobrosavu, Milunu i Dragoslavu pripala, otprilike, po četvrtina očevine. Međutim, samo što su dali nasledničku izjavu, braća su došla u sukob oko međa, koje ni udružene snage geometara i sudskih izvršitelja nisu mogle da razmrse.
- Do tada smo se nekako i slagali, a od tada su počele svađe, pretnje, podmetanja... Sud nam je posle stavio i zabranu na pravo korišćenja šume dok se sve ne reši... Eto, četiri hektara šume a nijedan ne smijemo u nju... Svi smo pod embargom! Za sve je kriv Dobrosav, koji hoće da njemu ostane sva imovina, a njega podržava Milun, dok je Dragoslav na Savovoj strani - otkriva Vukoman, često pominjući kako 'ima svedoke' za neke radnje Dobrosava.
Odmah posle 'deobnog bilansa' zbog, kako reče, 'Savove imovinske halapljivosti', Dobrosav je tužio braću Sava i Dragoslava i zatražio da mu nadoknade troškove sahrane oca Milovana, podizanje grobnice i obavljanje daća. Uz tužbu, priložio je i dokumentaciju da je za Milovanovu sahranu kupio 20 litara rakije, 120 piva, tri kilograma šećera - kocke, 185 jaja... Sud je doneo rešenje da Savo i Dragoslav isplate Dobrosavu trećinu troškova sahrane, ali su oni to odbili. Usledile su žalbe, pa nove tužbe i spor traje, evo već će peta godina... U međuvremenu, Dobrosav je dva puta tužio Sava što seče šumu, a Savo mu se revanširao 'samo' jednom za šumu, i dva puta za kace za rakiju...
- Dobrosav nas uništi! Još tvrdi da je Savo ubio oca... Sve je kod njega, i dedini zlatnici, srebrnjaci, dukati, sva zemlja, kace za rakiju... Svugde smo išli da tražimo pravdu... Ja sam dva puta išao kod Velja Ilića u Čačak. Veljo mi rekao da ako se sve ne sredi da će poslati 'svog sudiju' i 'svoju televiziju' u Kosjerić da sve reši... – priča Savov sin Vukoman ubeđen da će gradonačelnik Čačka ispuniti obećanje.
U brdima Tubića zatičemo Dobrosava. Najpre priča kako je preko dve decenije radio u nekoj nemačkoj železari, slao pare kući, a braća i otac trošili...
- Ja sam samo kriv što sam bio dobar... Žao mi je što se ovo događa... Braća smo a hoćemo da izginemo... Ja nemam dece, žena mi je ostala u Nemačkoj, imam nemačku penziju, nisam siromašan, ali ne mogu da dozvolim da me gaze! Jednostavno, ne volim grabljivce... Kunem se grobom mojih roditelja da ja ne mrzim braću, ali neću da igram kako oni hoće... Da je sreće, oni bi obrađivali ovu zemlju, a ja se provodio u Nemačkoj... Ovako, tek ću da tužim Sava i Vukomana što su pokušali da me ubiju vilama - preti Dobrosav, uz takođe neizbežno - 'imam svedoke'.
Pedeset metara od njegove kuće žive Savo i Vukoman, a u blizini i Milun. Ono u čemu se jedino slažu Savo i Dobrosav je - 'sreća što Dragoslav živi u Beogradu'. A ono u čemu se slažu sva braća Milići - to je, već reče Matija: 'Ćeraćemo se još!' Zoran Tmušić
