Izvor: Blic, 29.Apr.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Božja služba u šatoru
Božja služba u šatoru
Šator im je crkva. Metalna baraka monaška kelija. Tako, danas, na tri kilometra od Prizrena, žive monasi u Svetim arhangelima, nekadašnjoj carskoj lavri. Kada su marta meseca Albanci zapalili manastir, a vojnici nemačkog Kfora naredili evakuaciju, sedam monaha Svetih arhangela uspelo je da ponese njima najdraže, jevanđelje i molitvenik. Iz blindirane prikolice, posmatrali su svetinju i svoj dom u plamenu.
Dokazujući svoju moć, car Dušan >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << nije žalio zlata kada je gradio Svete arhangele. Beše to manastir, grad koji se prostirao s obe strane Bistričke klisure. Srušene zidine iz vremena turskog zuluma, Albanci nisu takli. Ono što je devedesetih iznova započeo vladika Artemije sa monaškim bratstvom, potpuno su spalili. Umesto konaka, ostali su samo zidovi. Pocrneo kamen. Snažan miris ugarka umesto tamjana.
Tu, kraj ruševine u manastirskoj porti, dva kontejnera i dva razapeta šatora. Kroz mali šatorski prozor sunce obasjava ikone i sveće na improvizovanom oltaru. U drugom šatoru je alat za obnovu manastira. Jedan kontejner danas je kuhinja. Ispunjavaju ga mali rešo i kutije sa konzervama hrane iz humanitarne pomoći. Trpeza, ipak, dovoljno velika da primi dobronamerne. Drugi kontejner je kelija. Imaju samo četiri kreveta. 'Ali, nije problem. Smenjujemo se svaku noć', pričaju monasi.
Zatičemo oca Benedikta kako snažno čekićem zamahuje po unutrašnjem zidu konaka. Svaki udarac skida crnilo. Promalja se zdravi beli deo zida.
- Počela je obnova - odlučno najavljuje.
A onda, prva lopata sa ugarcima drvenog dela manastirskog konaka u rukama mladića sa Pala Jadranka Vučićevića. Bio je u manastiru u vreme kada je zapaljen. Čvrsto je rešio da svetinju neće napustiti dok se iznova ne obnovi. To je, kaže, njegov dug i trud za srpstvo i Kosovo.
Za stolom pokraj improvizovanog zvonika sedimo sa igumanom Svetih arhangela ocem Germanom. Pogled mu je uprt ka spaljenoj svetinji:
- Trudim se da ne razmišljam puno o ljudima koji čine ovakve stvari. Dogodi se zemljotres, poplava, požar, ljudi izgube dom... Eto, nama se ovo dogodilo i meni je nekako najbezbolnije da doživljavam kao elementarnu nepogodu. Idemo dalje! Život se nije ovim završio. Nastavljamo, pa šta nam Bog da - smireno priča.
U Svete arhangele je najčešće od ‘99. dolazio narod iz Siriničke župe, Prizrena, Velike Hoče, Orahovca. Pokušavamo u spaljenoj manastirskoj kapeli da pronađemo makar delić ikone Svetog vladike Nikolaja Velimirovića. Narod je verovao da je čudotvorna. Sveti vladika se na bezbožničke reči oficira nemačkog Kfora okrenuo i pogledao ga, pričaju. Uzalud prevrćemo ugarke, od prelepe ikone koju je naslikala mati Makarija, igumanija Sokolička, ništa nije ostalo. Željka Jevtić
