Izvor: Blic, 09.Jun.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bolje Homolje
Bolje Homolje
Nekada se u jugoistočnoj Srbiji govorilo: 'Bez nevolje ne idi u Homolje' u strahu od razularene hajdučije poznatih homoljskih hajduka koje je predvodio legendarni Ivan Babejić. Danas se vremena menjaju. Pitome planine i bistra najčistija voda zlatonosnog Peka, pećine Ceremošnja i Ravništarka (redak primer očuvane prirodne arhitekture), zdrava hrana (homoljsko jagnje i homoljski sir) mame putnike namernike, ali i organizovane turiste.
Kao nikada >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << do sada, Homolje je spremno da se uključi u turističku trku i ponudi ono što ima. Posle gotovo pola veka nikla je i prva fabrika. Reč je o fabrici nove mineralne bikarbonatne vode 'Duboka', koju je izgradio Koncern zdrave hrane 'Bambi' u selu Neresnica kod Kučeva, gde je nedavno počela probna proizvodnja.
Kapacitet fabrike će u prvoj fazi biti 10.000 flaša, odnosno 15.000 litara na sat. Mineralna voda 'duboka' izvire sa dubine od 282 metra na obroncima Homoljskih planina, uz obalu zlatonosne reke Pek, vekovima ispirane u potrazi za zlatom, a i danas jedne od najlepših i najčistijih reka u ovom delu Evrope. Po svom tipu i sastavu spada u kalcijum-bikarbonatne vode, malo prisutne kod nas. U ideji da se se voda nazove pridevom 'duboka' nalaze se pojmovi dubine izvora, sastava i kvaliteta, zdravlja, ekologije, netaknute prirode i svih onih bogatstava i prednosti koje naša zemlja ima u odnosu na svet.
Danas se sve manje u ovom kraju govori o hajducima i hajdučiji. Sve je više priča o novoj vodi koja se 'pije i kao lek'.
A kad su lokalni šereti pitali jednu snašu 'da li je stvarno duboka', ona im je lakonski odgovorila: 'Zavisi čime merite'.
Knjige kažu da se u Kučevo, u vreme dinastija Obrenović i Karađorđević, išlo po kazni. U ovo mesto su prebacivani u državnu službu oni koji su počinili pronevere ili napravili velike greške. Danas se u Kučevo dolazi na odmor. Retko očuvana priroda koja je opasala ovaj gradić kao da ga čuva od loših uticaja civilizacije. Najzlatonosnija reka u sadašnjoj državi prolazi kroz Kučevo, deleći ovaj kraj na Gornji i Donji Zvizd. Na ovoj reci zlato se prvi put ispiralo u vreme Rimljana, a tridesetih godina prošlog veka u selu Neresnica svoj bager je imala i porodica Karađorđević. Kao trag, nedaleko od današnje fabrike mineralne vode, ostala je vila kraljevske porodice u kojoj već godinama žive izbeglice iz bivših jugoslovenskih republika.
U ovom mestu živeo je sa svojim roditeljima, seoskim učiteljima, i jedan od najvećih srpskih pesnika Stevan Raičković, po kome i lokalna osnovna škola nosi ime. Svakako najpoznatiji žitelj Kučeva je Đorđe Marjanović, najveća zvezda domaće pop muzike, koji svake godine nekoliko letnjih meseci provodi u ovom gradu. Iznedrio je ovaj kraj i pevačice zlatnog glasa Svetlanu Stević, Izvorinku Milošević i Gordanu Janković i nekadašnjeg fudbalskog reprezentativca Nenada Grozdića. Ovde rastu kolosi, balkanski i evropski prvaci u bodi-bildingu okupljeni u klubu 'Univerzum'.
Kučevo je poznato i po smotri izvornog narodnog stvaralaštva koje gotovo 40 godina svake poslednje nedelje maja okuplja sve zaljubljenika u srpski etnos. Samo na binama Motiva se mogu videti gotovo zaboravljeni instrumenti i igre koje su pre 100 godina bile popularne u Srbiji. Kako bi sve bilo u duhu tradicije, u vreme Motiva se svake godine organizuje veliko takmičenje u pripremanju starih jela, a već je postao i tradicija i Festival dokumentarnog etnološkog filma. M. Veljković
