Izvor: Blic, 18.Apr.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bogatstvo stisnuto u 24 kvadrata
Bogatstvo stisnuto u 24 kvadrata
Šta je ostalo od njihovog bogatstva? 'Skoro ništa', reći će vam Vladimir Lešić, jedan od naslednika porodice Savčić, muzičar-kompozitor koji živi sasvim skromno u stanu zgrade koju je podigao njegov pradeda. Kao dečak Vladimir nije znao ništa o bogatstvu familije njegove majke, ništa o zgradama pored kojih je prolazio.
- Tek kasnije sam saznao da su moji sagradili petnaestak porodičnih zgrada samo u Beogradu, letnjikovac >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u Užičkoj 15, 17, 19, Knez Mihailovoj 26, sada Zmaj Jovina 12 (na tom mestu sada su knjižara 'Šumadija', biblioteka UN i Institut ekonomskih nauka), Dositejeva 44, 46; Đure Daničića, Skender-begova 36 (srušena, na polovini imanja podignuta Gimnazija); Kraljice Natalije 13 (srušena zgrada podignuta nova i gradska garaža), Dalmatinska 9 i 11, Dobrinjska 10, sada Andrićev venac, Takovska 74 i Cvijićeva 28 ('Ktitor' i 'Verano motors' i soliteri), Topličin venac 14... - nabraja Lešić.
Tačno 88 hektara Novog Beograda, od Save do Bežanijske kose, pripadao je Savčićima. Sada su na tom mestu brodogradilište, toplana, blokovi 19, 21, 64, garaža GSP-a, buvlja pijaca... Bila je to močvara, njima bitna jer su imali brodarstvo od kojeg je nastalo JRB i 'Beogradska bagerska plovidba'. Imali su plac od 12 ari na adresi Knez Mihailova 1 i 3, gde je sada 'Optika', 'Centrotekstil'... Posedovali su plac koji se prostire od Admirala Geprata, Balkanskom i Nemanjinom ulicom.
Oduzeli su im sve.
- Imamo zvanične dopise od direktora Savezne direkcije za imovinu gde nas obaveštavaju u kakvom je stanju zgrada u Užičkoj 15, i da je pod ingerencijom kabineta predsednika SRJ i da je i dalje čuva vojska. I, da je, po njihovoj proceni, potrebno milion i po evra da bi se dovela u stanje funkcionalnosti. Takođe nam je saopšteno da je po nalogu Mire Marković enterijer potpuno uništen - priča Lešić.
Njegovi preci sazidali su i kuću na Dedinju u Mihajla Avramovića 12, čiju je polovinu nedavno kupio Filip Cepter. U Ulici Perside Milenković 9 na Senjaku, u Savčićevoj kući godinama se nalazi rezidencija ambasadora Zimbabvea; po vlasničkom listu SRJ je i dalje titular. Ispod Belog dvora, ka Topičideru, u Ulici Koste Živkovića 7, nalazi se vila na jedanaest ari i dve pomoćne zgrade u dnu, takođe oduzeta. Svačići su pre rata gradili i kuću u Ulici Đure Daničića 6, gde sada živi njihov naslednik Lešić.
- Miloš Savčić je slao ljude u Nemačku i Italiju da izuče zanat umetničke obrade mermera, livenja kapija, i kasnije ih angažovao. On je 1926. godine uveo armirani beton u izgradnju u Srbiji, koristeći ga na familijarnoj palati na Topličinom vencu 14. Inovator je bio u svakom smislu. Još 1906. godine pradeda je doveo čuvenog freskoslikara iz Firence i kompletna kuća u čijem delu sada živim od parketa do tavanice je njegovom rukom oslikana - kaže Lešić.
Tu, kod samog ulaza vidi se freska na kojoj je Merkur - Bog trgovine. Decembra 1944. godine masnom farbom ostala je prekrivena, brzim pokretima, kao što je njihova imovina konfiskovana.
- Te 1901. godine rođena je moja baka Katinka Savčić. Porodica je kupovala velike placeve u Nišu, ali i u Beogradu gde su polako prenosili sav svoj kapital. Ali, posedi u Svilajncu i Nišu su ostajali. Nikad ništa ni u jednom trenutku Savčići nisu prodavali... - kaže Lešić. - Moja majka i ja 1976. godine dali smo stan na Novom Beogradu od 57 kvadrata za sobu od 24, u zgradi gde je majka rođena - priseća se Lešić kojeg je sve do 1985. godine bar jedanput godišnje posećivala DB. Tanja Nikolić Đaković Sve je počelo 1700. godine
Savčići su kapitala sticali još od 1700. godine, kada su Todor i Jelena Savčić sami bez ičije pomoći obrađivali zemlju kod Svilajnca, uzgajali svinje i prodavali kožu. U vreme Prvog srpskog ustanka već su uveliko proširili trgovinu, kada su dobili sinove. Godinama kasnije otac Todor i najstariji sin Cvetko (Lešićev pradeda) ostaju u Srbiji proširujući kapital, a braću-sinove školuju u svetu. Kako je Austrougarska branila promet robe iz Srbije preko njene teritorije, kožu su izvozili za Carigrad, odatle brodovima za Hamburg. Kada se posao razgranao, preselili su se u Niš, 1885. godine, gde se rodilo sedmoro Cvetkove dece.
