Izvor: Blic, 06.Maj.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Boca s kiseonikom umesto pasoša
Boca s kiseonikom umesto pasoša
Kada se srela sa Žan-Žakom Kustoom u Parizu, u sedištu njegovog istraživačkog centra, poznati istraživač nosio je svojevrsnu uniformu koju gotovo nikada nije izneverio. Ogrnut krem mantilom do kolena, u beloj rolci i marin odelu iz šezdesetih, šarmirao ju je iako je to bio početak devedesetih. Završena je dunavska ekspedicija, istraživanje toka Dunava od Nemačke do Crnog mora, a Božana Ostojić, današnji predsednik Nastavne komisije >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Svetske ronilačke federacije, bila je deo tima.
- Ni danas ne znam ko me je preporučio. Rođena sam u Bosanskoj Gradiški, učila da plivam i ronim u Savi, došla u Beograd da upišem srednju školu i uporedo pronašla ronilački klub. Otada ne napuštam ovaj svet. Sanjala sam da se jednog dana nađem na Kustoovom 'Kalipsu', kao i milioni ljudi širom sveta. Bila sam u fazonu da platim da budem deo njegove ekipe, ali, eto, pozvali su me da kao čovek sa poznavanjem domaćeg lokaliteta budem deo njihovog tima - priča Božana.
Nakon te prve ekspedicije u kojoj je učestvovala 1995. godine, dobila je poziv za ekspediciju u Južnoj Africi, gde je Kusto istovremeno obavljao dva istraživanja, na kopnu i u moru.
- Pre svega, istraživao je kitove i ajkule, ali bilo je puno problema: loša vidljivost, peskovito tlo, veliki talasi. Na dva metra od nas ništa se nije videlo. Istraživanja su trajala dugo, snimljeno je mnogo materijala, ali od svega toga samo se osam minuta pojavilo na filmu. Ekipa je bila razočarana - priča Božana.
Bila je to poslednja Kustoova podvodna ekspedicija.
- Bila sam tada, posle smrti Kustoa, u njegovom ofisu. Dok je on bio živ, centar je bio smešten u velikoj zgradi, sada je premešten u mnogo manju, jer još pri kraju Kustoovog života počeli su finansijski problemi, a posle njegove smrti poslove je 'preuzela' njegova druga žena, koja je čak tužila Kustoovog sina što se reklamira koristeći prezime Kusto. Zatekla sam pust centar, ekipa je raspuštena, a Kustoova sekretarica, koja mu je bila desna ruka poslednjih petnaest godina, takođe otpuštena; njegov 'Kalipso', po kojem moj ronilački klub nosi naziv, danas izgleda kao da dolazi sa groblja brodova, ali Kusto će zauvek ostati zaštitni znak ronilačkog sveta - kaže Božana, koja godišnje više puta putuje s kraja na kraj sveta ne odvajajući se od boce sa kiseonikom, maske, peraja...
- Postoje tri top destinacije za ronilački svet i to su Veliki koralni greben, Crveno more i Maldivi. Postoje i obaveze, to su prelepe ali opasne meksičke pećine. Svakog februara odlazim tamo kao deo ekipe koja vrši istraživanja ovih sistema pećina. Najduža među njima prostire se na 70 kilometara. Istraživanje pećina je najopasnija aktivnost. Moj prijatelj Tomo Vrhovec iz Slovenije nedavno je poginuo u pećini u Italiji. Pri ronjenju u pećini moraš da nosiš svu duplu opremu, ne daj bože da ti nešto otkaže, ako nemaš duplo niko ti više ne može pomoći - opisuje Božana.
Još jedna legenda plavog marinskog sveta je njen dobar prijatelj - Žak Majo. Na osnovu njegove priče snimljen je film 'Veliko plavetnilo'. On je Francuz koji je sedamdesetih oborio svetski rekord u ronjenju na dah, zaronivši na 110 metara.
- Poslednji put srela sam ga u Las Vegasu u januaru. Sada je već star, ali je legenda. Živi menjajući lokalitete - Karibi, Japan, Tajland. On je radio programe s delfinima i tako krenuo u ronjenje na dah. Koliko je to opterećenje samo mi je delimično poznato, jer sam ja osvojila evropski rekord u ronjenju s bocom na vazduh na 84 metara - kaže Božana.
U njenom ronilačkom klubu 'Kalipso' u Beogradu treniraju momci i devojke koji su članovi reprezentacije podvodnog hokeja, a ona je i predsednik komisije za ovaj sport u Jugoslaviji. Pre nekoliko dana oni su se vratili sa Svetskog prvenstva u Tasmaniji osvojivši deseto mesto od 18 ekipa.
- Ovo je skup sport. Ekipa se sastoji od dvanaest igrača, a kod nas se igra već šest godina. U Kejptaunu sam videla kako u bazenu neki ljudi muvaju nešto u vodi, nije mi bilo jasno o čemu je reč. Dali su mi tak i palicu i ponela sam ih u Jugoslaviju. Evo, sada je već naša zemlja dobila privilegiju da organizuje sledeće evropsko prvenstvo, što je veliki uspeh. TANJA NIKOLIĆ-ĐAKOVIĆ
