Izvor: Blic, 14.Apr.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
'Blic' deci Kosmeta
'Blic' deci Kosmeta 'Blic' će sa svojim čitaocima do 15. aprila od svakog prodatog primerka naših novina odvajati po dinar za decu u srpskim enklavama na Kosovu i Metohiji. Danas objavljujemo poslednji prilog, a sutra podatke o prikupljenoj pomoći Detinjstvo bez mirnog sna
Napad albanskih nasilnika u noći 17. marta zatekao je četvorogodišnjeg Ognjena Cupaća, njegovu majku Draganu Savić i baku Živanu u stanu zgrade YU programa u Prištini. Porodica Savić-Cupać doseljena >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je na Kosovo iz Hrvatske 1992. godine. Bivši komesar za izbeglice u Vladi Srbije Buba Morina smestila ih je u izbegličko naselje Velika Reka kod Vučitrna, odakle su 17. juna 2000. godine prebegli i smestili se u YU program, u stan čijeg vlasnika ne poznaju. Živeli su i ponovo se kućili.
U međuvremenu je rođen Ognjen i uz ostalih 28 srpskih dečaka i devojčica rastao iza rešetaka u jedinom stambenom ulazu u Prištini, gde su preostala srpska deca pokušavala da imaju svoj život i svoja dečja prava.
- Oko 19 sati Albanci su u naletima pokušavali da obiju naš ulaz. Pucali su. Metak je probio vrata terase. Zabio se iznad televizora. Njegove tragove video je lično administrator Kosova Hari Holkeri prilikom posete našem ulazu pre desetak dana, kada je obećao da će srpska deca nastaviti da žive u Prištini, gde će im Unmik obezbediti uslove za normalan život - priča baka Živana.
- Kazao je da to mogu da urade samo ljudi bez razuma, pa se pitam koliko je njih 1.000, 2.000 ili 5.000. Gde će ih smestiti, ako su to ljudi koji ne mogu živeti sa ljudima čijim razumima vlada normalno okruženje i činjenica da su u Prištini živeli Srbi, Albanci, Hrvati, Muslimani...
- Mali Ognjen bio je u mom naručju. Stezao je ćebe, vriskao. Molila sam se Bogu i evo živi smo i zdravi. Uzela sam ga u naručje. Ušli su vojnici Kfora i skoro moleći kazali da bežimo - priča baka Živana. Izleteli smo kroz buktinju Molotovljevih koktela i kišu kamenja. Albanci zaposleni u američkoj kancelariji pokušavali su da iz ulaza izvuku malog Dina, sina dopisnika 'Glasa Amerike' Vesne Bojičić. Jedan od Albanaca je uhvatio albanskog dečaka za obe ruke, jer je u njima držao dve bombe. Uspeli smo da prođemo i uskočimo u britansko borno vozilo. Izmučeni posle petodnevnog boravka u britanskoj vojnoj bazi u bivšoj kasarni 'Kosovski junaci' na putu Priština - Kosovo Polje, i evo danas preživljavamo u fiskulturnoj sali OŠ 'Kralj Milutin' u Gračanici, bez igde ičega...
- Neću da idem u stan u Prištinu. Hoću u Niš. Ne, ne idem, ja hoću u Nemačku. Daj mi moje ćebe - kaže Ognjen dok u hrpi humanitarne pomoći koja je pristigla iz Srbije traži patike veličine 35, kako bi sa svojim drugarima, takođe smeštenim u fiskulturnoj sali, izašao u dvorište škole da se igra.
Gde će i kako Ognjen nastaviti detinjstvo, niko ne zna. Zasad je u Gračanici, gde njegovi pokušavaju da prežive od pomoći Crvenog krsta i pomoći koju su prikupili ljudi iz svih krajeva Srbije, Republike Srpske... N. Zejak
.jpg)
