Izvor: Blic, 02.Apr.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
'Blic' deci Kosmeta
'Blic' deci Kosmeta 'Blic' će sa svojim čitaocima do 15. aprila od svakog prodatog primerka naših novina odvajati po dinar za decu u srpskim enklavama na Kosovu i Metohiji Kroz prozor u izgnanstvo
Bili smo na raspustu. Bilo je mirno i niko nam nije rekao da će nešto da se dogodi. Oko pola osam, neko zvoni na vrata. Brat Aleksandar je izašao da otvori, a Albanac komšija mu kaže: 'Morate da se krijete'. Desetak minuta kasnije - vika, galama. Neko je bacio flašu sa gasom. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Buknulo je. Ovo je priča jedanaestogodišnje Stane Janićijević iz Štimlja. Kuća joj je spaljena, a ona je sa bratom i ocem proterana.
Stana se uplašila i sa sestrom Aleksandrom pobegla u drugu sobu prema ulici
- Tata je zvao policiju. Oni su došli i kazali da moramo da bežimo. Tata je hteo da ostane, ali šta će sam? Da se brani, ne može. Policija nas je dovezla ovde u novo naselje kod Lipljana. Iskočili smo kroz prozor pravo u policijska kola. Ništa nismo uzeli, ni knjige, ni tašne, samo ono što je bilo na nama - priseća se Stana.
Ona i sestra su kod poznanika u Lipljanu, a otac i brat Aleksandar su u Suvom Dolu.
Njeni roditelji su razvedeni. Majka živi u drugom braku u Gušterici. Njeno ime Stana ne želi da pominje jer 'nije zvala, niti pitala šta je sa nama': - Živećemo, iako nemamo ni dečji dodatak, ni kuću. A živeli smo od 62 evra socijalne pomoći - kaže devojčica.
Sad nemaju ni to. Njen najveći problem jeste to što nema ni kuće, ni roditeljskog staranja, kao ni pomoći od socijalnih ustanova koje bi morale što pre da preuzmu staranje o desetogodišnjoj Aleksandri.
Učenica sedmog razreda iz Lipljana Ivana Janićijević, takođe rodom iz Štimlja, već pet godina je živela sa svojom četvoročlanom porodicom u zgradi 'Braća Karić'. U noći 17. prošlog meseca, oko 19 sati, velika grupa Albanaca nasrnula je na njihov ulaz, pa su finski vojnici morali da dovuku veliku kampanjolu kako bi ih preko terase, nju i njenu sestru Jelenu evakuisali.
- Ostalo nam je sve. Ovde su nas, u ovoj kući, čijeg gazdu ne poznajemo, smestili ovi naši iz Kriznog štaba. Nemamo nikakve pomoći. Sve nam je ostalo, i knjige, i garderoba, i šminka, i moje igračke. Jedino što sanjam jeste da se vratim bar u stan u 'Braće Karić' jer znam da se više nećemo vratiti u Štimlje odakle smo proterani ‘99. godine - kaže ona i moli da se njene drugarice iz centralne Srbije sete da joj pošalju garderobu, klompe i šminku. Nedeljko Zejak
