Izvor: Blic, 22.Apr.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Biljke se boje i traže pomoć
Biljke se boje i traže pomoć
Ovog vlažnog i sivog proleća botaničari su uspeli da otkriju jednu malu, ali jako bitnu tajnu biljnog sveta. Naime, dvojica naučnika, Masimo Mafei sa Univerziteta u Torinu i Vilhelm Boland sa Instituta 'Maks Plank' u Jeni (Nemačka), otkrili su čudnu, ali vrlo efikasnu strategiju odbrane 'pasulja iz Lime'.
Oni su tri godine proučavali pasulj i, posmatrajući ponašanje biljke u različitim situacijama, došli do zaključka da biljka, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kada pred njom stoji neka opasnost, to primećuje i reaguje, sredstvima koja joj stoje na raspolaganju. Primetili su da, čim na list pasulja stane gusenica, on postaje 'svestan' uljezove sluzi, i njegovi geni kreću u akciju, ispuštajući izvesnu supstancu koja je u stanju da leti. Miris te supstance, slične mirisu lavande, u stanju je da prizove ose, koje krenu da napadaju gusenice, ubadajući ih i ubacujući u njih svoja jajašca. Jajašca ose, ubačena u gusenicu, dovode do toga da gusenica, na kraju, eksplodira.
Interesantna je, međutim, i druga funkcija koju su dvojica naučnika otkrila, u kojoj ulogu takođe igra miris lavande koji se oseća u vazduhu. Taj miris, zapravo, postaje znak na uzbunu za okolne biljke, koje takođe aktiviraju isti mirisnu signalizaciju, kojom pozivaju insekte upomoć.
Kad bi se ova pojava odnosila samo na 'pasulj iz Lime', bio bi to samo još jedan kuriozitet prirode. Ali su naučnici, proširujući svoja istraživanja, sreli isti odbrambeni sistem i kod pasulja phaseolus vulgaris, koji se uobičajeno nalazi u našoj ishrani, kod kukuruza i još kod mnogih drugih biljnih vrsta.
'Upravo ta činjenica pokazuje postojanje zajedničkog mehanizma, i to ne nekog spektakularnog, koji se razvijao milionima godina tokom evolucije biljaka' komentariše profesor Patricio Đulini, botaničar sa Univerziteta u Padovi.
'Ispod lišća', objašnjava Đulini, 'nalaze se stotine i stotine stoma, preko kojih biljka vrši razmenu gasova, to jest preko njih diše, i one su te kojima se šalju mirisni signali. '
Vrednost ovih istraživanja povezana je posebno sa mogućom primenom koja iz njih može proizaći. Otkriti mehanizme zaštite i uspeti njima upravljati znači otkriti one aspekte koji bi mogli pospešiti prirodnu odbranu biljaka, a to dalje znači mogućnost gajenja biljaka bez korišćenja hemijskih supstanci.
CDC/IB
