Izvor: Blic, 31.Jul.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Besplatna svirka za 30 dinara
Besplatna svirka za 30 dinara
Poznati zlatiborski pesnik Mihailo Ćupović opevao je gotovo svaku travku, jelu i bor na ovoj planini, pa i napisao himnu Zlatibora - 'Zlatibore, moj zeleni bore'. Nju je u kasno nedeljno popodne na fudbalskom terenu kraj zlatiborskog jezera zasviralo preko sto trubača iz 14 trubačkih orkestara, učesnika 27. sabora trubača.
Na samom stadionu i pored njega tiskalo se više od 15.000 zaljubljenika njenog veličanstva - srpske trube. Bila >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je to, rečju, prava saborska fešta, nalik onima iz proteklih 27 godina, iako je bilo ocena da je ovogodišnja ubedljivo najbolja do sada. Sad, jeste da mnogi ponovo tvrde da Zlatibor nije Guča, niti će skoro biti, ali organizatori ovogodišnjeg sabora (SO Čajetina i Kulturno-sportski centar Čajetina) sve su učinili i, po opštim ocenama, uspeli da celom događaju pridodaju malo dosad nedostajućeg zlatiborskog šmeka, odnosno da ceo događaj premeste u ambijent borova i livada.
Istina, u odnosu na prethodne sabore, prošlonedeljnom je, na ponečiju žalost, nedostajalo 'važnih' gostiju u prvim redovima ispred bine. Klupe na kojima su ranijih godina obično sedeli general Dragoljub Ojdanić, savezni poslanik JUL Milisav Čutović i mnogi drugi 'važni drugovi', u nedelju su bile skoro poluprazne. Na 'najzvaničnijoj' je sedelo tek nekoliko dosovske gospode iz gradonačelničkih fotelja Zlatiborskog okruga.
- Ove godine smo postavili manje klupa jer je takvo vreme - reče jedan od organizatora, objašnjavajući potom i zašto su ulazak na stadion naplaćivali 30 dinara. - Prošle godine smo kao glavne sponzore reklamirali 'Telekom', 'Dunav osiguranje' i NIS. Oni su nam obećali sponzorsku pomoć od po 200.000 dinara, ali nam nisu uplatili ni dinara, zbog čega smo na kraju bili u minusu ukupno 300.000 dinara. Zbog toga smo se odlučili da ove godine štampamo ulaznice.
Međutim, na nesreću organizatora, kada su trubački orkestri ušli na stadion, za njima je, pored zbunjenih vratara, besplatno ušao veliki broj posetilaca.
I, naravno, takmičili su se trubački orkestri. Svaki je svirao izvornu pesmu i kolce. Prvi je krenuo orkestar Dejana Jevđića, pa su potom publiku dobro zagrejali orkestri Milovana Babića, Boška Ostojića i Dragana Ignjića, da bi mlađarija iz orkestra Dejana Petrovića i majstori trube iz orkestra pokojnog Mića Petrovića učinili da se na igralištu razvije nekoliko velikih kola. U međuvremenu, dok su svirali i orkestri Vidoja Filipovića, Boška Krdžavca, Miroljuba Kremića, Bogdana Milutinovića, Radiše Vitezovića i Dragana Lazovića na sve strane po igralištu i tribinama letele su prazne čaše od piva i poneka od 'koka-kole'.
Dve plavuše iz okoline jednog udaljenog užičkog sela pratile su svaki ritam, a u pauzama bi uključile mobilni... Igrale su, a bogme i pevušile i beogradske dame, a kako sama reče, najveći zaljubljenik trube na svetu, gospođa Jelica Kulić iz Sevojna, tvrdila je da je najbolji trubač na svetu Dejan Petrović.
- Konkurencija je vrlo jaka i neću žaliti ako ne budemo najbolji - reče skromni Dejan.
U jednom trenutku, dok je svirao orkestar Boška Kržavca iz Bistrice na čijem bubnju je pisalo 'Otpor kriminalu', jedan stariji gospodin je šetao po igralištu i psovao lopova koji mu je ukrao mobilni telefon. 'Zar još kradu mobilne?', upita ga vršnjak.
Na kraju, žiri je proglasio pobednike. Nije bilo ni zvižduka, ni velikih aplauza. Pobednici su slavili. Zlatibor pogotovo, jer pored onih 15.000 ljudi koji su slušali i gledali trubače, još desetak hiljada gostiju je tog nedeljnog popodneva i večeri ispunilo sve terase preko stotinu zlatiborskih ugostiteljskih objekata i mnoga šetališta.
Kad su trube prestale da sviraju i bubnjari u bubnjeve 'da tuču', mnogi su ponovo rekli - idemo krajem avgusta u Guču!
Malo kasnije te večeri na Zlatiboru je najveći problem bio naći slobodno mesto u nekom kafiću ili restoranu, a na magistrali Zlatibor-Užice najveći problem bio je kako se spasti od manijaka za volanom. Z. Tmušić Radiša Vitezović najbolji
Stručni žiri - u sastavu kompozitor Žarko Petrović, muzikolog Gordana Berarov i urednik 'Vlasinskog leta' Ljubiša Ristić - doneo je odluke prema kojima je za najbolji orkestar na 27. saboru proglašen orkestar 'Mića Petrovića' iz sela Duboko kod Užica. Najbolji trubač je Radiša Vitezović iz istoimenog orkestra iz požeškog sela Tubići, najbolji bubnjar - Milovan Sretenović iz orkestra Dejana Petrovića, najbolji basista - Radoje Šmakić iz orkestra 'Mićo Petrović', dok je za najboljeg tenoristu proglašen Srećko Lijeskić iz orkestra Bogdana Milutinovića iz užičkog sela Drežnik. Nagradu za najizvornije muziciranje dobio je orkestar Dejana Jevđića iz požeškog sela Rasna, nagradu za najbolje odsvirano kolo orkestar Boška Ostojića iz užičkog sela Zlakusa, dok je za najbolje odsviranu pesmu ('Pšeničice sitno seme') priznanje je dobio orkestar Dragana Lazovića Gonga iz sela Ježevica kod Požege.
Na takmičenje u Guču plasirali su se orkestri Boška Ostojića, Dragana Lazovića, Dejana Petrovića i 'Mića Petrovića'.
- Presrećan sam zbog pobede. Dugo sam se pripremao i potajno očekivao da ću pobediti - reče Radiša Vitezović.
