Izvor: Blic, 28.Jan.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Austrijanci i Grci u kraljevom kolu
Austrijanci i Grci u kraljevom kolu
Sve velike svetske metropole imaju nešto, neku osobenost ili zaštitni znak, što ih čini jedinstvenim na zemaljskoj kugli. Neke se diče svojim oblakoderima i ekonomskom moći, drugi svetlom istorijskom tradicijom, treći glamurom i zabavom, četvrti multietničkim sastavom svojih žitelja. Ono što carski grad Vin (Wien), koji samo Srbi zovu Beč, odvaja od ostalih je tradicija negovanja društvenog okupljanja na glamuroznim zabavama, poznatijim >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kao balovi. Valjda je zato i normalno što većina ljudi pri pominjanju Beča prvo pomisli na muziku Mocarta i porodice Štraus, Bečku operu i valcer na obali Dunava. Uz austrijsku aristokratiju, od sredine 18. veka i zaslužni pripadnici ostalih naroda koji su živeli u carevini, naročito oni slovenskog porekla, počeli su da prisustvuju balovima, a nešto kasnije i sami da ih organizuju.
- Od 40-ih godina 19. veka počela je tradicija održavanja slovenskih balova, koji su po svojoj veličini i glamuru bili jednaki onim carskim. Tako je ostalo zabeleženo da je 1847. godine u zdanju Sofijinog kupališta održan slovenski bal sa preko dve hiljade zvanica. Od viđenijih Srba na balu su bili Vuk Stefanović-Karadžić, Njegoš, ali i knez Miloš Obrenović. Predanja kažu da je najveći utisak ostavila Vukova kći Mina koja je u šumadijskoj nošnji predvodila kolo. Veoma je bio zapažen i bal održan 1861. na kome su prisustvovali svi viđeniji bečki Sloveni, ali i državni ministar Šmeling, ruski poslanik, više knezova kao i Vuk, general Stratimirović, dvorski savetnik Stojaković, Ivan Mažunarić i drugi. Iz Beča je tradicija balova preneta u otadžbinu, zahvaljujući dinastiji Obrenovića - priča nam Milorad Mateović, predsednik Srpskog centra iz Beča. Kako je sezona balova uglavnom bila u vremenu od decembra do marta, Srbi iz Beča su po ugledu na beogradske balove izabrali Svetosavski bal kao centralnu zabavu ove vrste. Prošlog četvrtka u sali otmenog hotela 'Meriot' u organizaciji Srpskog centra, koji uglavnom okuplja intelektualce iz Beča, ali i cele Austrije, po peti put je održan Svetosavski bal kome je prisustvovalo više od 300 zvanica. Šuštala je svila i kadifa na damskim toaletama (prosečna balska haljina se ovih dana u Beču prodaje od 350 evra pa naviše), dok su gospoda paradirala u smokinzima i frakovima. Mladići i devojke iz KUD 'Bukovik' iz Mozgova kod Aleksinca, obučeni u građansku nošnju s početka prošlog veka, sačekivali su goste i delili im program. Najviše pažnje privukli su glumac maskiran u Štrausovog sina koji je damama poklanjao ruže i ekipa koja je predstavljala Vuka Karadžića i njegove ćerke. Bal je otvoren paljenjem sveće i pevanjem Svetosavske himne uz pozdravnu besedu protojereja Draga Govedarice. Muzički deo programa započeo je Srpskim kvadrilom Johana Štrausa sina, koji je on komponovao u zahvalnost za lepe trenutke koje je proveo na srpskim balovima, i operskim arijama u izvođenju Jadranke Jovanović i klavirsku pratnju Nikole Rackova. Plesni program otvorila je bečka škola 'Vacek' polonezom i kvadrilom. Vrhunac se desio kada je predsednik Srpskog centra Milorad Mateović kao knez Miloš poveo Kraljevo kolo. Za nekoliko trenutaka uz Srbe u kolu su se našli i Austrijanci i prijatelji iz Grčke koji su specijalno za ovu priliku doputovali iz Karnice.
- Svetosavski bal za nas je poseban događaj koji ne propuštamo. Nije to samo tradicija balova iz prošlosti, već jedan od retkih trenutaka da se opustimo, ali i pokažemo onu duhovnu i kulturnu stranu našeg naroda - dodaje Zoran Kalabić, jedan od uspešnijih bečkih privrednika.Mladi igrači iz Mozgova pokazali su da i naše balske igre kao 'Bojarka' ili 'Srbijanka' ne zaostaju svojom lepotom i otmenošću za Bečkim valcerom.
- U svom poslu svakodnevno sarađujem sa Srbima koje cenim kao vredne i pametne saradnike. Kada sam čuo da organizuju ovaj bal, poželeo sam da i ja prisustvujem. Moram da priznam da nisam očekivao zabavu na ovako visokom nivou - priča nam oduševljeni Bečlija Gerald Švarcenbaher, dok uz dve lepe mlade dame pokušava da nauči Užičko kolo.
Goran Kazić
