Izvor: Blic, 01.Dec.2001, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Anđeli u belim mantilima
Anđeli u belim mantilima
Ruska bolnica na izlazu iz Kosova Polja, putem prema Peći preko ekstremističkog uporišta Vragolija, na svega stotinak metara od zamišljene linije razdvajanja, mesta gde Srbi iz Bresja, Ugljara, Batusa i Kuzmina postavljaju barikade braneći svoja ognjišta, ostala je jedino utočište stradalnika i slučajnih prolaznika srpske i druge nealbanske nacionalnosti koji zasmetaju albanskim ekstremistima. Tu u terenskim uslovima bez savremenih instrumenata >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << više od 1.500 Srba podvrgnuto je operacijama i, kako to vole da kažu ruski lekari, dobilo ponovo priliku da osete život vraćanjem iz mrtvih. Pre nekoliko dana albanski ekstremisti ispalili su više rafala iz lovačkih pušaka na bračni par Mirosavljević iz Plemetine kod Obilića. Milica, stara 60 godina, podlegla je povredama. Njenog supruga Stojadina (68) spasili su ruski lekari samo zahvaljujući iskustvu stečenom u Avganistanu, Čečeniji i Bosni.
- Nismo došli na Kosovo da stičemo slavu. Došli smo da pomognemo svima koji živi stignu na neko od naših odeljenja ili od naših lekara zatraže pomoć - kaže pukovnik Mihail Fominih Ivanović. - Naši pacijenti nisu, kako tvrde, samo Srbi i Romi - prigovara on. - Svi oni koji ne veruju albanskim lekarima ili mojim kolegama u britanskoj bolnici ovde u Kosovu Polju ili u američkoj bazi 'Bondstil' kod Uroševca dolaze kod nas.
Improvizovane operacione sale i instrumenti ne odvraćaju pacijente, ali Fominih sa revoltom kaže: - U bolnicu kod Uroševca uloženo je 80.000 maraka, ali čemu - tamo nema pacijenata. Eh, da mi imamo opremu koja je njima stavljena na raspolaganje, iz mrtvih bismo dizali ljude. Mi smo terenci, odnosno pokretna vojna ambulanta ruske vojske koja radi u vanrednim uslovima.
- Za ove dve i po godine imali smo više od 5.000 pacijenata. Veliki broj žrtava oružanih napada iz vatrenog oružja ili bombi, različitih eksplozivnih naprava, ostali su živi samo zahvaljujući prisebnosti i dobroj obučenosti. Nas ne interesuje kojoj naciji pripadaju.
Mi smo za 30 meseci pomogli da život ugleda 195 dece, uglavnom srpske i romske. To nas raduje, ali teško je kada je u pitanju život. Treba ostati staložen, a ovde su ljudi uplašeni i hoće u salu pored pacijenta. U poslednjem napadu na Mirosavljeviće starica je poginula, a u toku uključivanja anestezije njen suprug, iako skoro nesvestan, pita je li živa. Premećem po glavi šta da kažem. Pritisak raste, anestezija već deluje, a ja se odlučim za istinu. Znate, koliki je to rizik bio, ali, fala Bogu, ostao je živ. Prebačen je na dalje lečenje u Kosovsku Mitrovicu jer mi nemamo uslova za operaciju plućnog krila gde se zaglavila jedna kuglica iz sačmare.
Ovde se uz činove poštuje i znanje i titula. Dok je medicinska sestra sa iskustvom iz Čečenije Galina Kirikova pripremala pacijenta, došla je policija i tražila, što je skoro praksa, da se pacijent zbog istrage prebaci u 'Bondstil' ili u britansku bolnicu, ali su njegovi kazali ili živ ili mrtav - odavde ne ide nikuda. Stojadin nije više u žvotnoj opasnosti, pa je u ruskoj bolnici ponovo priređeno slavlje.
Uz ruske lekare učestvovali su i srpski poletarci, kako lekare iz srpskog dela Doma zdravlja u Kosovu Polju oslovljavaju Rusi.
- Da nije bilo njih, ne bismo uspeli da u ratnim uslovima položimo ispite iz skoro svih specijalističkih oblasti - kaže upravnik srpskog Doma zdravlja, dr Slavica Jovanić. Prihvatili smo više od 1.500 povređenih, ranjenih, životno ugroženih i odmah nekoliko prostorija dalje ih prepuštamo ruskim kolegama. Skoro svi su spaseni. Mi smo uz KBC iz Beograda dobitnici zlatne plakete koja se jednom u pola veka dodeljuje nekoj zdravstvenoj ustanovi, ali su je isto toliko zaslužili i Rusi.
Srpsko stanovništvo u centralnom delu Kosova nema bolnicu, nema hiruršku salu, ali su tu ruski terenci u čijem je protokolu neko zapisao 'Neka vam Bog vrati'. N. Zejak
