Izvor: Blic, 12.Jun.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Američka priča o Jugoslaviji
Američka priča o Jugoslaviji
Američki nedeljnik 'Tajm' je, u svom broju od 20. maja, objavio opširan dodatak o kulturnim događanjima u Evropi ovog leta. U odeljku o Centralnoj i Istočnoj Evropi najveći tekst, na dve strane, sa fotografijama, posvećen je Beogradu, to jest izložbi u Muzeju savremene umetnosti na Ušću koja traje do 20. septembra. U članku se, između ostalog kaže: 'Na istaknutom mestu u prostorijama muzeja izložena je serija postera iz 60-ih, 70-ih i >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << 80-ih godina - iz slavnih dana ovog muzeja, kada je bio domaćin izložbi Pikasa, Miroa i Klija i kada je aktivno promovisao jugoslovensku umetnost širom sveta. Poslednji poster je iz 1991. godine kada su buknuli balkanski ratovi i kada je započela bolna decenija u kojoj je Jugoslavija stagnirala u skoro svim sferama života, ukjučujući i umetnost.
Ranih devedesetih Miloševićev aparatčik, naoružan pištoljem, preuzeo je muzej i sva nesrpska umetnička dela sakrio u podrum. Izložbe stranih umetnika su prestale da se organizuju, a broj posetilaca se sveo, u proseku, na dve osobe na dan. Međutim, sada kada novo demokratsko rukovodstvo upravlja zemljom, a mlada energična ekipa galerijom, Muzej savremene umetnosti slavi svoje buđenje izložbom pod nazivom ‘Jugoslovenski umetnički prostor 1900-1991’. Retrospektiva obuhvata radove iz cele bivše Jugoslavije. Većina dela je iz stalne muzejske postavke, a kupila ih je jugoslovenska vlada. Za razliku od otrovnog nacionalizma po kome je Srbija bila poznata poslednjih godina, ‘srpska kulturna elita ima snažan osećaj pripadnosti jugoslovenskom umetničkom prostoru’, kaže Branka Anđelković, direktorka muzeja.
Mnogi radovi iz prve polovine XX veka su posledica uticaja zapadnoevropskih impresionista i romantičara, ali već 20-ih godina jugoslovenski umetnici pronalaze svoj vlastiti stil. Pokret ‘Zenitizam’ spada u najistaknutije predstavnike evropske avangarde. ‘Zenitizam’ je predstavljao nelagodan spoj ruskog i francuskog intelektualizma i balkanske strasti. Ljubomir Micić, osnivač pokreta, nazvao je ‘Zenitizam’ ‘varvarsko-genijalnim’.
Za razliku od većine komunističkih zemalja, Jugoslavija je samo nakratko ‘flertovala’ sa soc-realizmom sovjetskog tipa. A kada je zemlja raskinula sa Staljinom 1948, novi režim nije diktirao umetnicima šta treba da stvaraju. Tu slobodu oni su iskoristili da bi proizvodili originalna dela, kao što je Lubardin ‘Guslar’ (1952), savremeni izraz te tradicionalne teme. Šezdesetih godina jugoslovenski umetnici su ponovo stvarali prvoklasna dela. Pokret ‘Gorgona’ iz Zagreba ubrajao se u najradikalnije apstraktne pokrete u Evropi. Današnja postavka prikazuje i konceptualnu umetnost iz tog perioda kada su Jugosloveni bili avangarda. Rad srpske performans-umetnice Marine Abramović ‘Imponderabilia’ snimljen je na video-traci 1977. i prikazuje autorku i njenog partnera kako stoje nagi sa obe strane vrata galerije tako da posetioci moraju da se provlače između njih da bi ušli.
Deo postavke se sastoji od radova grupe konzervativnih srpskih umetnika koji su osporavali moderne pravce. Jedan od njih je Radomir Reljić koji je u ‘Europa Terra Incognita’ naslikao fantasmagoričnu kartu Evrope na kojoj je Srbija okružena nacistima, bubašvabama i rojalistima. To je bio prvi nagoveštaj nacionalizma koji će kasnije raskomadati Jugoslaviju, a Reljić je bio junak onih istih ljudi koji su kasnije promovisali ideju velike Srbije. Samo nekoliko koraka od Reljića visi ‘Poliptih III’ pop-umetnika Dušana Otaševića. On prikazuje četiri etape iz života drvene šibice: spremna za paljenje, pali se, gori i na kraju se pretvara u ugljenisani patrljak. Branko Dimitrijević, koautor postavke (suprug direktorke Branke Anđelković), kaže da je to metafora onoga što se desilo Jugoslaviji. ‘To je priča o Jugoslaviji.’ On i drugi ljubitelji umetnosti se nadaju da će otvaranje Muzeja savremene umetnosti u Beogradu pomoći balkanskim umetnicima da ponovo zapale sjajan umetnički plamen.' CDC/JS Ostali gradovi
Nedeljnik 'Tajm' pored opširnog članka o našem muzeju daje pregled kulturnih događanja u Istanbulu, Bratislavi, Krakovu, Budimpešti, Sankt Peterburgu i još nekoliko gradova, ali samo u kratkim crtama. Nešto duži tekst posvećen je Gracu u Austriji i njegovom festivalu Međunarodnog uličnog marionetskog pozorišta, kao i izložbi samizdat izdanja u Pragu.
