Izvor: Blic, 15.Feb.2001, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
A đe su banane, majstore? Zavaljen
granice Srbije i Crne Gore
A đe su banane, majstore?
Zavaljen u sedištu prepunog zglobnog autobusa lokalnog transportnog preduzeća koji iz Prijepolja za Brodarevo vozi umorne radnike prve smene, naočit brkajlija čita dnevnu štampu. Nakon svakog pređenog reda baca pogled kroz prozor. Šara očima po drumu koji vijuga limskom dolinom, i opet nabija glavu među stranice. Odjednom, skače kao oparen.
- Ljudi! Evo opet lažu. Gledaj, i potura novine pod >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << nos putnika do sebe - lepo piše, blokada na Kolovratu. A vidi, nigde nikoga. E svašta. A lepo ja kažem onim mojim slijepcima u fabrici da ne vjeruju novinarima. Pa nismo mi 'onog' skidali zbog vrućih kolača, nego što nam nije dao živjeti.
- Nema on pojma - poverljivo priča na uvo novinaru 'Blica' stariji gospodin. - Razume se u politiku, k’o baba u zviždanje. Punktovi su ti gore na Jabuci i na izlasku iz Brodareva. I neka ih sve dok se Milo ne opameti i ne sedne da se dogovori sa Vojom ko čovek - izdeklamova kao pesmicu i nastavi nezainteresovano da gleda kroz prozor.
Na novopostavljenom kontrolnom punktu u Brodarevu, udaljenom desetak kilometara od administrativne granice koja razdvaja 'dva oka u glavi', gotovo grobna tišina. Iz pravca Crne Gore pristižu uglavnom putnički automobili. Šleperi, natovareni uvezenom robom, ni od korova.
- Trebalo je da dođete u ponedeljak veče ili rano jutros. Bilo ih je bar trideset. I svi puni banana. Negde su ih sproveli u pratnji limuzina sa rotacionim svetlima. Šta ti ja znam gde. Valjda na carini u Prijepolju - priča jedan od meštana ove varošice, predstavljajući se kao Safet.
- Ovo ti je isto radio i Milošević. Samo je onda interes bio drugi. Sluš’o ja na radiju sinoć. Valjda će od ovih para, što kažu da će da nakupe, malo dati i nama penzionerima. Da kupim cigare, one dobre, i obradujem pluća. Hoću da crknem od ove škilje. To ti je to. Ako hoćeš da ti još pričam, moraš da platiš. Dosta sam ja ovih godina, kad je ovde bilo stvarno gusto, prič’o vama novinarima. I nikake koristi vidio nisam. Samo sam zbog dugog jezika vidio belaja. Odoh ja do čaršije da vidim šta tamo ima - reče i odgega magistralom.
U kafani, sve sa drvenim korpama i kuvanim jajima raspoređenim po stolovima, nigde nikoga. Samo personal pere čaše i nezinteresovano pogleduje kroz prozor. U obližnjoj prodavnici, meštani načičkani na tezge ispijaju pivo. Za razgovor sa novinarima uglavnom niko nije raspoložen. Kažu, gledaju svoja posla, i traže da neko popravi trotoare koje su poslednjih godina uništili kamioni 'ležeći' danima i čekajući dozvole za prelazak sa jedne na drugu stranu međurepubličke međe.
Za razgovor sa novinarima nisu raspoloženi ni momci u plavim, milicijskim, i zelenim uniformama Savezne carine. 'Sva zvanična obaveštenja možete dobiti u ispostavi carinarnice u Prijepolju', ljubazno upućuju na pravu adresu.
Razgovor u 'četiri oka', može. Ali da se ne pominju imena:
- Punktovi na administrativnoj granici Srbije sa Crnom Gorom, koji su ukinuti početkom oktobra prošle godine, postavljeni su zbog sprečavanja krijumčarenja i švercovanja inostrane robe koja inače podleže carinskim propisima na teritoriji Srbije.
Ovo se posebno odnosi na robu koja se uvozi preko Crne Gore, a za koju ne postoje dokazi o plaćenoj carini po važećim saveznim propisima. One, sa sumnjivim tovarima prosleđujemo od naše ispostave u Prijepolju i njihova dalja sudbina nama ovde nije poznata.
U autobusu, zbog sastava putnika poslednjih godina nazvanim 'švercerski', mesta koliko hoćeš. Nakon kraćeg zadržavanja zbog pregleda prtljaga, majstor pali mašinu i nastavlja put Srbije, i priča novinarima:
- Čeka narod da vidi kako sve ovo funkcioniše. Opet će biti putnika ovim drumom. Razradiće, ovi sitni šverceri, nove varijante prenosa cigara. Čujem da se opet krče staze preko planina, i da sa konjima spremaju novi samari na kojima će roba da putuje put pijaca u Srbiju. Valjda tako još uvek mora, da bi narod imao do čega leba da jede. Željko Dulanović Šta kaže direktor carine
Posebno je veliki promet južnog voća, tako da samo na uvozu banana savezni budžet mesečno ostane uskraćen za 67 miliona maraka. Dok su gubici od šverca cigareta i alkohola višestruko veći, tvrdi Vladan Begović, direktor Savezne uprave carine.
Da su carinski punktovi već počeli sa radom Beogović ilustruje podatkom da je na prelazu Brodarevo pre dva dana na carinjenje čekalo oko pedeset šlepera sa bananama.
