Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 17.Okt.2017, 17:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rama u Skoplju: Izgubljeni u prevodu
Tokom panela na Samitu100 poslovnih lidera koji se održava u Skoplju premijer Edi Rama je svoje izlaganje počeo na albanskom jeziku, pa pošto je konstatovao da nema prevoda, obraćanje je nastavio na engleskom jeziku.
"Da li ste danas bili sprečeni da govorite na albanskom jeziku?", bilo je jedno od prvih pitanja upućenih Rami na pres konferenciji koja je održana posle panela, na šta je on odgovorio odrečno.
"Mislim da nisam bio sprečen da govorim albanski. Trenutno >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << govorim albanski i niko me ne sprečava", rekao je Rama.
Prethodno je na panelu govorio o budućnosti regiona u narednih deset godina, ocenivši da EU do tada neće nestati, ali će se, veruje, promeniti i to nabolje u nekom pogledu jer je, kaže, nemoguće nastaviti ovim putem.
"Mislim da ćemo početi pregovore. Bizarno je da se nalazimo u situaciji da neke zemlje pregovaraju, a druge ne pregovaraju, ali ne postoji prava objektivnost u celom procesu", rekao je Rama koji smatra da je za EU važno da region bude deo te porodice.
Rama je prilično siguran da će zemlje regiona biti deo EU za manje od deset godina, jer je i za EU važno da se "kompletira".
"Mi smo Evropljani. Možda nemamo 'U', ali imamo 'E' , rekao je Rama, koji je poručio i da region ne može da bude talac unutrašnje evropske politike , te da treba da se ubrza proces pregovora.
Rama je rekao da su radi brže realizacije projekta koji su dogovoreni u okviru Berlinske inicijative imenovani nacionalni koordinatori u kabinetima premijera, koji bi bili pokretačka sila da pokrene vlade da se adekvatno ponašaju.
Na panelu su pored Rame učestvovali i premijeri Makedonije Zoran Zaev, Crne Gore Duško Marković, predsednik saveta ministara BIH Denis Zvizdić, a iako je bio najavljen nije se pojavio kosovski premijer Ramuš Haradinaj.
Na Samitu100 poslovnih lidera nisu učestvovali ni premijeri Srbije Ana Brnabić, Hrvatske Andrej Plenković i Slovenije Miro Cerar.
Zaev: Balkan više ne sme biti "bure baruta"
Balkan više ne sme biti "bure baruta" kao što je to ranije važilo za ovaj region, poručio je danas premijer Makedonije Zoran Zaev na zatvaranju Samita100 poslovnih lidera u Skoplju.
"Sve zemlje Zapadnog Balkana moraju biti pokretači razvoja i treba da stojimo rame uz rame sa zemljama EU", rekao je Zaev na konferenciji za novinare.
Rekao je da su premijeri iz regiona došli da izraze podršku i zahvalnost poslovnoj zajednici iz celog regiona i istakao da sve zemlje u regionu rade na podsticanju privatnog sektora.
"Nadamo se da smo ohrabili privrednike", rekao je Zaev.
Na pitanje da li bi naredne godine na Samitu100 mogli da se uključe i bugarski i grčki premijer radi bolje saradnje, Zaev je rekao da su premijeri samo gosti organizatora Samit100.
"Mi smo ovde gosti, pozvao nas je organizator, ali verujem da ne bi bio problem da se to širi ni za organizatore niti za nas. Imali smo kontakt sa premijerima Srbije, Kosova, Slovenije i Hrvatske.... mislim da je važno da bude više biznismena i više političara da bismo mogli da govorimo o balkanskom samitu ili samitu Jugostočne Evrope", rekao je Zaev.
Naveo je da su na ovogodišnjem Samitu100 poslovnih lidera bili predstavnici više od 150 kompanija iz regiona, koje su pozvane da više ulažu i otvaraju nova radna mesta, kao i da učestvuju u povećanju BDP-a.
Dodao je Zaev da ovaj region treba da ima rast najmanje pet odsto da bi se pribiliživali EU i da su zato važni biznis sektori i poslovna zajednica.
"Nadam se da će privrednici stvoriti nove mogućnosti", poručio je Zaev.
Zvizdić: Carinske barijere svesti na minimum
Privrednici u regionu gube mnogo godina čekajući na granicama, izjavio je danas predsednik Saveta ministara BiH Denis Zvizdić na Samitu100 poslovnih lidera u Skoplju i predložio da se privrede u regionu povežu klasterski pošto su komplementarne.
Zvizdić je rekao da je upravo to srž problema sa kojim se suočavaju privrednici Zapadnog Balkana i da zato ekonomska saradnja zapadno-balkanske šestorke međusobno, kao i sa EU, mora ostati visoko na listi prioriteta rada svih vlada u regionu.
"Cilj je stvaranje ambijenta koji će omogućiti brži protok robe i ljudi i kapitala dostizanje ekonomske saradnje bez nevidljivih carinskih barijera. Što više budemo imali kvalitetnih regionalnih projekata i što više prepoznamo komplementarnost naših privreda, a one to jesu, više ćemo uspeti", rekao je on.
Zvizdić kaže da su prioriteti za sve zemlje makroekonomska stabilnost, politička stabilnost, integralne strukturne reforme, digitalizacija i modernizacija, kao i podizanje nivoa naučnog istraživanja i obrazovanja.
"Moramo se posvetiti procesima koja će povećati konkurenost naše privrede, produktivnost i ekonomski razvoj. Takođe, treba da rešimo pitanje nezaposlenosti mladih ljudi. Cilj su evropske integracije i upravo to nam omogućava dobru saradnju unutar zemalja Zapadnog Balkana", smatra on.
Zvizdić je rekao da je obim spoljne razmene u okviru CEFTA značajno povećan u poslednjih par godina i da je, na primer, u BiH u prvih šest meseci ove godine povećan izvoz za 17,3 odsto.
"Ako uspemo da sačuvamo ambijent ukupne stabilnosti, jer je to uslov za bilo koju dalju ekonomsku integraciju u regionu, onda možemo govoriti o Zapadom Balkanu koji postaje sve aktraktivniji za strane investitore", kaže Zvizdić.
Kako je rekao, treba u regionu da napravimo klastersku povezanost naših privreda, ali i da sprovedemo teške strukturne reforme.
"Mislim da privrednici treba da vrše agresivniji pritisak na vlade u regionu, da bi modernizovali naše zakonodavstvo i regulatorni okvir. Treba da budete promoteri i generatori regionalnog ekonomskog povezivanja kako bi nastupili zajednički prema trećim tržištima", dodao je on.
Zvizdić ističe da zato sve vrste carinskih i administrativnih barijera treba svesti na minimum kako bi se ubrzao protok robe i ljudi.
Naglasio je i da komunikacija mora da bude bolja i svim vidovima - transportu, politici, društvu, obrazovanju i kulturi koja će relaksirati situaciju.
Zvizdić je dodao da su jako važni i digitalizacija i reforma obrazovanja prema potrebama tržišta rada.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
.jpg)
