Izvor: Mondo, 12.Maj.2013, 15:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Žrtve Jasenovca ne smeju biti zaboravljene
U memorijalnom području Jasenovac, na mestu koncentracionog ustaškog logora smrti, danas je održana komemoracija. Josipović poručio da žrtve ne smeju biti zaboravljene.
Komemoracija kod spomenika Kameni cvet održana je u znak sećanja na proboj poslednjih zatvornika logora 22. aprila 1945. godine.
Prisutnima, kojih je bilo oko 2.500, obratili su se predsednik Hrvatske Ivo Josipović, predsednik Sabora Josip Leko, ministar rada Mirando Mrsić, izaslanik premijera >> Pročitaj celu vest na sajtu Mondo << Zorana Milanovića i drugi.
Žrtve koncentracionog ustaškog logora Jasenovac ne smeju biti zaboravljene, a zločin se ne sme ponoviti, poručio je predsednik Hrvatske i dodao da mržnja nikad ne sme da bude opravdanje za novu mržnju ili zločin.
"Sećanje na žrtve je čin pravednosti, ali ne možemo biti pravedno i uspešno društvo ako ne prihvatimo istorijsku poruku da mržnja nikada ne sme da bude isprika za novu mržnju, da zločin nikad ne sme biti povod i isprika za drugi zločin", istakao je Josipović na obeležavanju 68. godišnjice proboja zatvorenika iz jasenovačkog logora.
On je podsetio na obavezu sećanja na nevine žrtve i da se nikad ne oživi ideologija zla.
"Jasenovac je podsećanje na zločin u kome su učestvovali i brojni Hrvati", rekao je Josipović i dodao da je sećanje na žrtve čin pravednosti, kao i da mržnja ne sme biti izgovor za novu mržnju.
Predsednik Hrvatske je poručio da je savremena Hrvatska nastala u Domovinskom ratu i na junaštvu njenih branitelja, ali i na temelju antifašističke borbe.
Naglasio je da su u Jasenovcu ubijani nevini ljudi koji su mučeni, izgladnjivani i ubijeni samo zato što su bili Srbi, Romi, Jevreji, Bošnjaci ili Hrvati nepodobni ustaškom režimu.
"Nažalost istorija pokazuje da se uvek i ponovo javljaju ljudi i pokreti koji bi vladali nasiljem i zlom, koji bi terorom, zločinom i smrću držali u pokornosti druge ljude, koji bi zatrli one koji su druge vere ili nacije. I nijedan narod, nijedna država ili vreme nisu imuni od opasnosti da se u njihovim nedrima pojavi takvo zlo", upozorio je Josipović.
Leko je rekao da briga o antifašizmu ne prestaje u demokratskim drustvima, već je danas sve značajnija, ali je i to obaveza Hrvatske u vremenu pre ulaska u Evropsku uniju.
"Ne sme se zaboraviti patnje Srba, Jevreja, Roma i pripadika drugih ancija", rekao je Leko i dodao da su sadašnje generacije ne samo njihove poštovaoci, nego i večni dužnici.
Prema Mrsićevim rečima, spomen na današnji dan je i spomen na patnje žrtava i hrabrost onih koji su krenuli u slobodu.
"Ovo mora biti podsetnik na ono što se ne sme zaboraviti zbog onih koji relativizuju broj stradalih i dokazuju da su svi bili isti", rekao je Mrsić.
Prisutnima su se obratili i predstavnici naroda - žrtava.
Jevrejin Boris Braun govorio je o svojim iskustvima iz zagrebačkog zatvora, Ilija Ivanović, kao jedan od retkih preživelih u proboju, govorio je o svoje dve godine i 10 meseci patnje, a Stevo Djurđević o tragediji Roma čiji život za ustaše nije značio ništa.
Predstavnici verskih zajednica, među kojima i pakrački paroh protojerej stavrofor Djorđe Teodorović, pročitali su molitve za mrtve, a predsednik Josipović je dodelio priznanja trojici preživelih učesnika proboja.
Vence su položile delegacije logoraša, među kojima i sekcija logoraša iz Srbije, predstavnici antifašista, manjinskih organizacija i brojnih stranaka.
Takođe, vence su položili i predstavnici diplomatskog kora u Hrvatskoj, a Srbiju je predstavljala delegacija u kojoj su bili ambasador Stanimir Vukićević i generalni konzul u Vukovaru Živorad Simić.
Koncentracioni logor Jasenovac bio je logor smrti i najveće stratište u Hrvatskoj.
Formiran je tokom Drugog svetskog rata kao mesto zatočenja, prisilnog rada i likvidacija prvenstveno Srba, Roma, Jevreja, ali i Hrvata i drugih u cilju stvaranja etnički čiste teritorije kvislinške Nezavisne države Hrvatske (NDH).
U tom logoru su od avgusta 1941. do 22. aprila 1945. ljudi ubijani zbog svoje verske, nacionalne ili ideološke pripadnosti. U njegovom sastavu su bili logori u Bročicama, Krapju, Jasenovcu i Staroj Gradiški.
Na dan proboja 22. aprila 1945. u logoru su bila 1.073 logoraša od kojih je 600 krenulo u proboj, a slobodu je ugledao samo 91 logoraš.
Ostali koji su ostali u logoru su ubijeni i spaljeni zajedno s logorskim objektima.
(MONDO/agencije, Foto: BetaPhoto/Hina/Denis CERIC/DS)
Sjećanje na žrtve ustaškog logora Jasenovac
Izvor: Cafe.ba, 12.Maj.2013
Na mjestu nekadašnjeg ustaškog logora smrti kod spomenika Cvijet u spomen području Jasenovac u Hrvatskoj danas je održana komemoracija povodom 68 godina od proboja zatočenika.
Da se zločin ne ponovi
Izvor: Danas, 12.Maj.2013
Obeležena je 68. godišnjica proboja logoraša iz ustaškog koncentracionog logora Jasenovac, a jučerašnja kolonom sećanja je išla, po tradiciji, od Memorijalnog muzeja do spomenika Cvet, gde se u prisustvu hrvatskog državnog vrha, preživelih logoraša i mnogih drugih održala komemoracija s porukom...
