Izvor: Politika, 06.Nov.2008, 00:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Život od kreča i pekmeza
U Banjici, Brđanima i Kacevcu tek poneko potpali krečanu onako za svoje potrebe... I pekmez poneka baka pripremi, ali samo za unučiće... A za vreme gladnih informbirovskih godina, oko pet stotina duša živelo je od krečana i pekmezara kojih je bilo u gotovo svakom domaćinstvu
Kada su je porušili neljudi, dvadesetih godina šesnaestog veka, manastirsku crkvu u Tavni prvi je došao da je obnovi Starina Novak. Sa bratom mu Radivojem i nekoliko hajduka sa Glasinca i Romanije, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << veliki harambaša se skrivao u pećini iz koje je pred noć silazio. Slagali su ciglu na ciglu i tako obnavljali pravoslavnu bogomolju koja je, porušena, zamalo pa do temelja, čekala četrdesetak godina ruke hajduka – neimara.
– Svetinja je rušena i svih idućih vekova, ali se uvek dizala i čuvala priču o ljudima koji su je voleli. Sa kojima je nicala iz pepela i, zajedno sa svojim sestrinstvom, opstajala i ostajala na podmajevičkoj vetrometini, priča arhimandrit Lazar Kršić.
Istorija manastira Tavna, zapravo je i priča o Banjici, Brđanima i Kacevcu, naseobinama koje su tokom više vekova rasle uz svetinju i sa njom delili zlo i, retko kada, dobro.
Preci Banjičana su se vekovima otimali da prežive. Da bar koru hleba imaju, odakle drugo do, sa svoje zemlje. Malo je Banjičana odlazilo na rad u inostranstvo. Nije ih bilo ni u državnim firmama. Zato i ne čude zanimanja od kojih su mnogi bežali, a koja su tim ljudima donosila hleb i izvesniju budućnost.
– Za vreme gladnih informbirovskih godina, oko pet stotina duša iz stotinak kuća živelo je od kreča i pekmeza, odnosno od krečana i pekmezara kojih je bilo u gotovo svakom domaćinstvu. Bilo nam je dobro sve dok se ova roba nije počela proizvoditi industrijski. A onda je sve krenulo nizbrdo, setno će Mićo Stojanović.
Danas u Banjici, Brđanima i Kacevcu tek poneko potpali krečanu onako za svoje potrebe... I pekmez poneka baka ukuva, ali samo za unučiće...
Pored Tavne danas su zadružni dom i ambulanta, a uz njih i tri spomenika. Na jednom petokraka i imena sedamnaestorice partizana poginulih, tokom onog rata, pod barjakom Tita i partije. Na drugom uklesane reči zahvalnosti četnicima koje su ubili oni prvi, a na trećoj imena i slike srpskih boraca poginulih u poslednjem ratu na bivšem bosanskohrecgovačkom području.
– Nije ovo samo sećanje na naše koji su ginuli u proteklim ratovima. Ova tri spomenika, i to na jednom mestu, dakle jedan uz drugi, i opomena su da se zlo vreme, u kome je neko drugi uvek čestitom narodu radio o glavi, više nikada ne ponovi. Krst, petokraka i kokarda smenjivali su se u istim selima i zaseocima i na glavama jednog te istog naroda. E toga više ne sme biti pod Majevicom, upozorava Stojanović.
U Banjici, mesnoj zajednici bijeljinskog kraja, danas pričaju i o partizanskoj bolnici koja se, 1943. skrasila u porušenom manastirskom zdanju... I o Zdravku Jovanoviću, Srbinu, koga su ustaše zverski ubile na manastirskom pragu... I o aprilu 1943. kada su, nedaleko od manastira, formirane Prva i Druga vojvođanska brigada... U Banjici se priča i o igumaniji Justini koja je, sa desetak monahinja, u Tavnu stigla pedeset i četvrte prošlog veka kada je manastir poslednji put obnovljen...
– U Tavnu su za prošlog vremena dolazili mnogi. Poznati i umni ljudi. Posebno bih izdvojio vladiku žičkog Nikolaja. U Tavni je bio 1937. godine, prilikom prvog sabora hrišćanskih narodnih zajednica... Tavnu su posećivali i vaseljenski patrijarh Vartolomej, pa blaženopočivši patrijarh German te arhiepiskop grčke pravoslavne crkve, rumunski patrijarh, ali i mnogi rimokatolici i protestanti. Tavnu je tri puta pohodio i patrijarh Pavle, ponosno će arhimandrit Lazar Kršić.
Slaviša Sabljić
-----------------------------------------
Tavna i Domana
– Banjicom danas teku dve rečice. Tavna i Domana. Tavna se nekad davno, sve do 1461. godine, zvala Romana. Kada su Turci u svom pohodu porušili srednjovekovni grad Teočak, Romanom je tekla krv. Rečica je bila je tamna od krvi. Od tada Romana ponese ime Tamna, pa kasnije Tavna, pojašnjava arhimandrit Lazar Kršić
[objavljeno: 06/11/2008]
.jpg)
