Izvor: Politika, 03.Okt.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zetovi iz Evrope stigli pod Majevicu
Na desetine, stotine nevinih ljudi životom su platili politiku i političare koji su, i pod Majevicom, išli na dva kolosekai to uvek preko leđa seljaka
Jablanica kod Lopara – Jablanova više nema pod Medvjednikom, a ni ljudi što su pričali kako je Jablanica dobila ime ne po tim jablanovima već po istoimenoj varoši u Hercegovini. Istini bliže je priča, a to tvrde i hroničari podmajevičkih sela, da su Jablanicu, pre više od dve stotine godina, naselili pravoslavci >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << „bježeći iz Hercegovine od zuluma Osmanlija”.
Pred seoskim domom kulture Risto, Lazar, Živan... I priče o davnim vremenima kroz koje se, uglavnom, patilo i malo kada radovalo.
– Deda mi je petsto kila kukuruza sa dva vola vozio danima od tridesetak kilometara udaljenog Brčkog. Od Mačkovca, nadomak Jablanice, tovar bi vukla dva druga odmorna vola, da bi, pola tone težak teret do kuće, gore pod Majevicom, kozijim stazama, konačno dopremio treći par volova. Tri para volova zbog samo petsto kila kukuruza. Eto, takav je bio život pod Majvicom, surovom planinom koja je bila i ostala naša i koju pravoslavni Srbi nikome i nikada nisu davali i dali – priča starina Živan Stevanović.
Krvave tragove bratoubilačkih razmirica pamte i Jablaničani. I pod Majevicom večita priča o četnicima i partizanima, o njihovim „međusobnim sukobima kojima je kumovala politika”. Reći će to i Risto Maksimović kome su partizani ubili daidžu.
– Ubili su ga samo zato što ga je, ni kriva ni dužna, optužio Panto Marković, posle Cvijetina Mijatovića, najpoznatiji, a onda i najuticajniji komunista Majevice. Kasnije su i četnici ubijali partizane, odnosno komuniste.I tako redom. Na desetine, stotine nevinih ljudi životom su platili politiku i političare koji su, i pod Majevicom, išli na dva koloseka. I uvek preko leđa paora, nastavlja Risto svoju priču.
Zbog tih razmirica, reći će mnogi, u Jablanici, sve do posle poslednjeg rata, nije bilo pravoslavne bogomolje. Doduše, Risto kaže, odnosno prenosi ono što su mu pričali stariji, da je selo, među prvima pod Majevicom, ipak imalo svoju crkvu.
– Još za turskog vremena ovde su bile i crkva i škola. Jedna pored druge. I to još osamstodvanaeste.Nestale su i trag im se zameo tako da danas ne postoji ništa što bi išlo u prilog tvrdnjama koje sam čuo od predaka, opet će Risto.
Iz Jablanice je danas u svetu stotinak porodica. Oko pedeset ih je u Švajcarskoj, malo manje u Nemačkoj. U Americi ih je petnaestak, a u dalekoj Australiji šest. Rasuli se, ali se svi skupe na zborove, slave, krštenja, svetkovine bez kojih se, i pod Majevicom, život nije ni mogao zamisliti – nastavlja Risto.
Jablanica, desetak kilometara daleko od Lopara, nekada je bila mesto neudatih cura. Prošlih nekoliko godina umrle su poslednje. Svaka od njih imala je osamdeset i kusur godina.
– Sada su u modi muškarci, neženje. Oko sedamdeset ih je u Jablanici koji još i ne misle da stanu na ludi kamen. Ko da su se, ne daj bože, razboleli od neke teške ljubavne bolesti. A možda je tome razlog i njihov nekakav strah od braka. Ne znaju te večite mladoženje da je u njihovoj Jablanici, i to još za zla vremena, bilo puno porodica sa po desetoro i petnaestoro dece – smeje se šeretski Risto Maksimović.
U Jablanici je danas tri stotine četrdesetdomaćinstava i u njima hiljadu i po seljana. Isto ih je bilo i početkom devedesetih. U školi je tridesetak učenika, a u izbama bezbroj priča poput onih o herojskoj odbrani Jablanice tokom poslednjeg rata, i dvadeset i jednom poginulom srpskom borcu. Među njima sedmorica ih jedinaca u majke. U Jablanici je i priča o Mikalji Tešiću, Titovom heroju, i o prvim ustanicima pod Majevicom koji su krenuli u odbranu dedovine i borbu protiv komšija muslimana i ustaša, koji su, još tada, pretili kako će se „Drina zamutiti od srpske krvi”. Pod Majevicom je i onih drugih, veselijih priča sličnih onima o ovdašnjim zetovima, uglavnom iz zapadnoevropskih zemalja, koji su pod Majevicom kupili zemlju i tu sagradili kuće. Tu nameravaju da provedu penzionerske dane. I u Jablanici ih je kao i u susednim selima.
Slaviša Sabljić
[objavljeno: 04/10/2008]
