Izvor: Politika, 27.Feb.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zakon za agromafiju
Zakonom o poljoprivrednom zemljištu – ocenjuju u Hrvatskom helsinškom odboru – praktično se legalizuju rezultati etničkog čišćenja i definitivno oduzima privatno vlasništvo nad zemljom najvećem broju građana srpske nacionalnosti
Od našeg stalnog dopisnika
Zagreb – Kada je krajem prošle godine u Hrvatskom saboru tesnom većinom (koju je predlagaču HDZ doneo Branimir Glavaš, kojem se još sudi zbog ratnih zločina nad srpskim civilima u >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Osijeku 1991) usvojen Zakon o poljoprivrednom zemljištu bilo je jasno da je Hrvatska dobila još jednu „vruću” političku temu. Protiv njega su, naime, bile sve opozicione stranke na čelu sa SDP-om, ali i trojica srpskih zastupnika SDSS-a koja je u vladajućoj koaliciji sa Sanaderovom HDZ. Svi oni su najavili da će protiv novog zakona uložiti „ustavnu tužbu”, odnosno pokrenuti inicijativu za ocenu njegove ustavnosti, ali je to za sada učinio samo Srpski demokratski forum.
Oštre kritike protivnika ovog zakona bile su jedinstvene u stavu da je poguban za selo i seljake, te da zadire u ustavom zagarantovano pravo vlasništva. Zastupnici SDP-a ocenili su da je novi zakon maska za pljačku siromašnih hrvatskih građana, jer će omogućiti razvlaštenje privatnog vlasništva u korist drugih privatnika, a posebno im je to bilo sumnjivo u kontekstu planova izgradnje 22 terena za golf u Istri o čemu se u Hrvatskoj lome politička koplja.
Zakonu su se usprotivili i u SDSS-u čija trojica zastupnika su napustili Sabor u vreme njegovog izglasavanja (dok je potpredsednik vlade Slobodan Uzelac, imenovan na tu funkciju preporukom upravo SDSS-a, u vladi podržao sporni zakon), a Glavni odbor SDSS-a je u Vukovaru odlučio da spreči njegovu primenu u praksi. „Zakon želi da vas spreči da obrađujete zemlju i da je prebaci u ruke onima za koje ne znamo šta će na njoj raditi”, rekao je o tome na okruglom stolu o zadrugarstvu predsednik Srpskog narodnog veća i saborski zastupnik Milorad Pupovac.
Posebno oštri bili su u Hrvatskom helsinškom odboru, čiji predsednik Ivo Banac je ocenio da se tim zakonom „ukida pravo vlasništva i omogućuju zloupotrebe i uzurpiranje zemljišta”. Slična situacija – ukazuje Banac – već postoji na područjima od posebne državne brige (to su područja nekadašnje RSK) „gde su opštinska tela uzurpirala delove zemljišta vlasnika srpske nacionalnosti i protivzakonito ih delila Hrvatima koji su na ta područja planski kolonizirani posle rata”.
Zakonom o poljoprivrednom zemljištu – ocenjuju takođe u HHO – praktično se legalizuju rezultati etničkog čišćenja i definitivno oduzima privatno vlasništvo nad zemljom najvećem broju građana srpske nacionalnosti.
Novim zakonom, naime, predviđeno je da će se poljoprivredno zemljište koje se „ne obrađuje u skladu s agrotehničkim merama” oduzeti vlasniku i dati drugome u zakup. Vlasniku pripada zakupnina koju će odrediti predstavnici vlasti, ali gubi pravo na nju ako je ne podigne u roku od godinu dana ili je vlasnik nepoznat. O tome će odlučivati tročlane komisije na nivou opština i gradova, a raspolaganje takvom zemljom ići će preko nove državne Agencije za poljoprivredno zemljište.
Predsednik Srpskog demokratskog foruma Veljko Džakula kaže da je SDF podigao „ustavnu tužbu” protiv spornog zakona.
„Zakonodavac nije dokazao da je poljoprivredno zemljište u privatnom vlasništvu, koje se ne obrađuje u skladu s agrotehničkim merama, ograničavajući faktor poljoprivredne ekspanzije. Zbog čega nisu propisane stimulativne mere da bi vlasnik takvog zemljišta bio podstaknut na obradu zemljišta i da bi taj njegov proizvod bio jeftiniji od proizvoda koji se uvozi, kako se to radi u većini evropskih zemalja.”
Dodatan problem je – upozorava Džakula – što se u većini slučajeva neće moći utvrditi pravi vlasnik zemljišta zbog nesređenosti zemljišnih knjiga i katastara. Kako po drugim zakonskim propisima postoji mogućnost dobijanja vlasništva nad tuđom zemljom tzv. doselošću, odnosno ako se ona koristi duže od deset godina (računa se samo posle 1991!), u SDF smatraju da je ovaj Zakon o poljoprivrednom zemljištu „vrlo opasan zakon napravljen za agromafiju i agrokulake”.
Radoje Arsenić
--------------------------------------------------
Mogućnost za malverzacije
Protivnici ovog zakona vide otvorenu mogućnost za malverzacije čije žrtve će biti najvećim delom vlasnici zemlje srpske nacionalnosti. Jer, mnogi od njih su i dalje u izbeglištvu i ne mogu da se vrate pošto nemaju čime da obrađuju svoju zemlju, nemaju gde da žive jer su im kuće uništene ili im zemlja još nije vraćena, a i oni koji su se vratili nemaju baš mogućnosti da svoju zemlju obrađuju „u skladu s agrotehničkim merama”.
[objavljeno: 28/02/2009]
