Izvor: B92, 04.Maj.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Zajedno za Evropu"
Solun, Ženeva -- Zemlje Procesa saradnje u Jugoistočnoj Evropi potvrdile da je prijem u Evropsku uniju osnovni cilj svih članica.
Na skupu u Solunu potvrđen je svestan izbor zemalja članica, koji podrazumeva usvajanje principa i vrednosti Evropske unije i povinovanje njenim zahtevima i kriterijumima.
U deklaraciji "Zajedno u Evropu", koja je juče usvojena na ministarskom skupu, a danas potvrđena na samitu SEECP, ukazuje se da su članice saglasne da napredak u >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << procesu približavanja EU zavisi od rezultata svake zemlje pojedinačno u ispunjavanju uslova, postavljenih kriterijumima iz Kopenhagena, u procesu stabilizacije i pridruženja i pune saradnje s Haškim tribunalom.
Evropska perspektiva zemalja regiona i njihova integracija u evroatlantske strukture, kako se navodi u tekstu, biće podstrek i katalizator sve tešnje saradnje i dobrosusedskih odnosa, čime se isključuje upotreba sile i pretnja upotrebom sile.
U deklaraciji se navodi da se podržavaju napori za uspostavljanje viznih olakšica za sve zemlje SEECP, kako bi se olakšali njihovi kontakti sa EU. Apeluje se na Evropsku komisiju da što pre, najkasnije do kraja 2006, EU predstavi nacrt pregovora sa zemljama SEECP koje su još u viznom režimu, o uvođenju viznih olakšica i readmisiji.
U posebnom delu posvećenom Kosovu, ističe se da moraju biti uloženi svi napori da rešenje statusa Pokrajine, do kog će se doći pregovorima, bude prihvatljivo za sve strane, da mora biti poštovan princip nepovredivosti granica i da rešenje doprinese regionalnoj stabilnosti i bezbednosti.
Članice te regionalne inicijative, čiji je osnovni cilj promovisanje i jačanje susedskih odnosa u regionu, jesu: SCG, Albanija, Rumunija, Bugarska, Grčka, Turska, Hrvatska, BiH i Makedonija. Moldavija od 2004. ima status posmatrača.
"Veliki su veliki, mali su mali"
Predsednik Srbije i Crne Gore Svetozar Marović ocenio je da u međunarodnoj zajednici preovladava uverenje da pitanje statusa Kosova ne može biti rešavano u nedogled i da strahuje da se u toj brzini ne napravi greška. Marović je rekao da bi brzo rešenje moglo da bude jednostrano, upozorivši da bi tada problem ostao nerešen jer će se upravo to dogoditi ako Beograd ne prihvati rešenje, što bi otvorilo nove mogućnosti radikalnim snagama.
"Veliki su veliki, a mali su mali, i mali moraju da više-manje prihvate velike, a veliki da kažu da to možda nije pravedno, ali je realno jer nemaju više strpljenja da se bave tim problemom", dodao je on.
Marović je naveo da se u Solunu sastao sa specijalnim predstavnikom UN za pregovore o statusu Martijem Ahtisarijem i šefom UNMIK-a Sorenom Jesenom Petersenom, ukazujući da su međunarodni zvaničnici najviše bili zainteresovani za spremnost kosovskih Srba da učestvuju u radu privremenih institucija u Pokrajini.
"Uključiti Kosovo u regionalne inicijative"
Soren Jesen Petersen se na samitu zauzeo za trajno uključivanje Kosova u saradnju u regionu. Kako saopštava UNMIK, Petersen je samit iskoristio da se sastane s predsednikom Srbije i Crne Gore Svetozarom Marovićem, predsednikom Makedonije Brankom Crvenkovskim i premijerima Grčke, Albanije i Hrvatske. "Kosovo je deo regiona, bez obzira na njegov status, ali i u očekivanju da njegov status bude rešen. Ono mora postati stalni član regionalne saradnje, što je u interesu stabilnosti regiona", kaže Petersen.
"Kosovo da ima pristup Evropskom sudu za ljudska prava"
Ministarka inostranih poslova Švajcarske Mišlen Kalmi Rej traži da građanima Kosova bude obezbeđen pristup Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu. Ministarka je sinoć, kako prenose švajcarski mediji na nemačkom jeziku, na Forumu Istok-Zapad, govoreći o ulozi Saveta Evrope, kritikovala to što Evropskom sudu za ljudska prava ne mogu da se obrate svi stanovnici Evrope. Da bi građanin zbog kršenja ljudskih prava predao tužbu tom sudu, potrebno je da prođe sve sudske instance u zemlji, a kako Kosovo, uprkos protektoratu Ujedinjenih nacija, formalno pripada Srbiji, znači da je i za građane Kosova najviša sudska instanca u Beogradu.
"To je, pre svega za albansko stanovništvo, neprihvatljivo, tim pre što Beograd ionako zauzima stanovište da za povrede ljudskih prava na Kosovu međunarodnopravno nije nadležan jer je Pokrajina pod upravom UN", rekla je Mišlen Kalmi Rej. Šefica švajcarske diplomatije je ocenila kao nezadovoljavajuću situaciju u kojoj građani Kosova u slučaju povrede ljudskih prava faktički ne mogu da se obrate nijednom međunarodnom sudu, na šta je već upozorila i šefa UNMIK-a.
Mišlen Kalmi Rej se više puta proteklih meseci zalagala za nezavisnost Kosova, što je izazvalo i napetosti u odnosima Berna i Beograda, koji smatra da je stavovima o Kosovu Švajcarska napustila svoju neutralnu poziciju.
