Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 15.Dec.2015, 09:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zagrebački trijumf srpskog violiniste
Ruski "nobelovac" Boris Pasternak u ranoj mladosti je rekao svome učitelju muzike da napušta časove jer su Skrjabin, Prokofjev i Šostakovič bolji od njega. Samo su Mocart i Bah imali apsolutni sluh, ali su mu žrtvovali svoju sujetu, odgovorio je kasnijem piscu-disidentu poznati pijanista Anton Rubinštajn. Kad je prošle subote u zagrebačkoj dvorani "Vatroslav Lisinski" odsvirao Bahov Koncert za violinu i gudače, Nemanja Radulović nije ni pomišljao na "konkurenciju".
"Dobro >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << veče i mnogo vam hvala što ste mi aplaudirali, ja sam znate, prvi put u Zagrebu i jako sam uzbuđen", nesvakidašnje iskreno je priznao tridesetogodišnji violinista koji nastupa na svim svetskim pozornicama, od njujorškog Karnegi Hola preko Teatra Kolon u Buenos Airesu do Berlinske filharmonije i amsterdamskog Koncertgebaua.
Nemanja Radulović ima apsolutni sluh i zato se iz rodnog Niša s roditeljima kao dete preselio u Beograd da bi mogao da pohađa muzičku školu. Sa četrnaest godina postao je student Beogradskog Fakulteta muzičke umetnosti i Pariskog konzervatorijuma. Postidiplomske studije završio je u slavnoj italijanskoj Kremoni, domovini Stradivarijevih violina. Danas svira na francuskoj violini iz 1843. godine, jednako poznatog izrađivača Žana Baptista Vujoma i živi u Parizu.
U Zagrebu je pred oduševljenu publiku izašao u pratnji svojih dragih prijatelja gudača iz Francuske i bivše Jugoslavije u ansamblu Double Sense. I pretvorio pozornicu u bujicu emocija iz koje je povremeno izranjao da bi rekao šta je odsvirao i šta će svirati dalje. Uz neizbežno, "stvarno hvala što me slušate", kao da mu je neprijatno zbog ogromnog talenta i fantazmagoričnog delovanja na publiku.
Jer, nema u zagrebačkoj koncertnoj dvorani "Vatroslav Lisinski" osobe koja ne zna kompozitore i dela koja je svirao Nemanja Radulović, a retki su posetioci koncerata koji sa "gratis" ulaznicama dolaze tek povremeno da bi se pokazali pred TV kamerama. Zagreb je, uostalom, sedmicama pre nastupa Nemanje Radulovića bio ispunjen panoima s likom umetnika koji, onako tamnokos, dugokos i tanušan, podseća na prave romantične umetnike iz prošlog doba, kako je primetio "Njujork tajms", hvaleći njegov originalan pristup instrumentu i ličnu harizmu.
Čim je sa svojim ansamblom zasvirao Bramsov "Mađarski ples" pokazalo se da harizma nije ono čime Nemanja Radulović pleni svetsku i zagrebačku publiku. Nego "violinom koja u osećajnim rukama peva ili plače ljudskim glasom", kako je slušajući ruske romanse jednom zapisao Miroslav Krleža. Kad svira, kao što je pokazao izvodeći Koračnicu opere "Zaljubljen u tri narandže" Sergeja Prokofjeva ili "Ruski ples" iz baleta "Labudovo jezero" Petra Iljiča Čajkovskog, Nemanja Radulović kao da nestaje i pred publikom ostavlja samo ono što i treba da doživi.
Trijumf gudala u ekstazi iz Hačaturijanovog "Plesa sa sabljama" ili čistu melanholiju kao u Šostakovičevoj "Romansi". Ili ličnu emociju kao u Dvoržakovoj obradi ciganske pesme "Kad me stara majka učila pevati". Dirljivu osećajnost kojom je izveo Dvoržakovu kompoziciju Radulović je objasnio sećanjem na vlastitu majku, jer je "u tih osam Dvoržakovih taktova rečeno sve, čitava pouka".
"Mislim, ako vam se ovo dopada, ja mogu da sviram još, mi možemo da sviramo celu noć, a vi možete da pevate, da igrate, da dođete ovde kod nas na pozornicu", rekao je mladi violinista radostan zbog emocija koje je izazvao u publici. Pa se, poneseni njegovom skromnošću i senzibilitetom, pojedinci ovaj put nisu osećali neprijatno ako su, očarani violinom Nemanje Radulovića, spontano zapljeskali između stavova kršeći "comme il faut" normu koncertnih slušača.
Savršen osećaj za meru pokazao je i sam Radulović kad je, kao "bonus" iza dugotrajnog aplauza na kraju koncerta, izveo na klasičan način obrađene taktove zaboravljenih refrena "južne pruge" poput "Niška banja, topla voda..." i za to dobio dodatan aplauz, kao i za temu iz filma "Petrijin venac" Srđana Karanovića, kompozitora Zorana Simjanovića.
Pošto je, na oduševljenje publike, izveo i "Čardaš" Vitorija Montija, Nemanja Radulović pokazao je svu ljudsku i umetničku veličinu svoga ansambla. Od publike koja je ustala da bi ga dodatno pozdravila novim aplauzom u prepunoj zagrebačkoj koncertnoj dvorani, oprostio se originalnom obradom starog hita "Gimme, Gimme, Gimme", švedske grupe ABBA.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
