Izvor: RTS, 01.Dec.2013, 03:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zagreb i Ljubljana "izgubljeni u prevodu"
Isplata stare devizne štednje u Ljubljanskoj banci tema je sutrašnjih razgovora šefova diplomatije Hrvatske i Slovenije. Memorandum o rešenju spora potpisan, ali je napisan na engleskom, i zato dve strane različito tumače neke odredbe.
Ministri spoljnih poslova Hrvatske i Slovenije Vesna Pusić i Karl Erjavec razgovaraće sutra u Zagrebu o pitanju devizne štednje hrvatskih štediša u Ljubljanskoj banci, koje ponovo opterećuje odnose dve zemlje.
Vesna Pusić >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << je izjavila da se Hrvatska "u potpunosti pridržava onoga što je potpisano u Memorandumu sa Slovenijom, u vezi sa rešavanjem problema prenesene štednje", i da će glavna tema sutrašnjeg sastanka s Erjavcem biti pitanje da li će i Slovenija poštovati ono što je potpisano.
Pitanje devizne štednje hrvatskih štediša u Ljubljanskoj banci trebalo je da bude rešeno Memorandumom o razumevanju koji su u martu potpisali hrvatski premijer Zoran Milanović i tadašnji slovenački premijer Janez Janša, ali su se dve strane, kako navodi Hina, "očito izgubile u prevodu" jer je memorandum napisan na engleskom jeziku.
Izraz "stej" koji se odnosi na postupke protiv Ljubljanske banke pred hrvatskim sudovima, Hrvatska prevodi kao "zastoj, mirovanje" a Slovenija kao "zaustavljanje ili prekid".
Tako Slovenija smatra da postupke u skladu s memorandumom treba prekinuti i da su se dve strane obavezale da će rešenje u međuvremenu tražiti u okviru sukcesije, dok Hrvatska strana izraz "stej" tumači kao zastoj, odnosno mirovanje koje prema ovogodišnjim izmenama zakona o parničnom postupku može trajati godinu dana, nakon čega se može za još godinu dana produžiti.
Slovenija smatra da Hrvatska Memorandum ne poštuje, jer sudski postupci protiv Ljubljanske banke i dalje teku na osnovu punomoći koje je dvema hrvatskim bankama dalo Ministarstvo finansija.
Takođe, navodi se da u slovenačkom pravu nema instituta privremenog zastoja, nego se postupak mora obustaviti.
Hrvatska kaže da postupci nisu zastali, jer je prema hrvatskom zakonodavstvu potrebno da se o zastoju saglase sve strane u sporu, dakle i tuženi, što Slovenija nije učinila.
