Izvor: Politika, 25.Maj.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zaboravljene palate plemića
Vreme providura, vlastelina i iskusnih kapetana je prošlo, ali su kao deo svedočanstva o njihovoj bogatoj zaostavštini ostale palate koje su sada većinom u ruševnom i zapuštenom stanju
Kotor – Providurova palata, palate Bizanti, Beskuća, Drago, Buća i Pima u Kotoru, palate Dabinović, Radončić, Kamenarović, „Kokotova kula” u Dobroti, u narodnom predanju a odskora i na pozorišnim daskama ovekovečeno zdanje „Tre Sorele” na Prčanju, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Dančulovina u Tivtu, palata Milašinović u Herceg Novom samo su deo od pedesetak reprezentativnih stambenih objekata opisanih u publikaciji „Palate Boke kotorske” koju je objavila nevladina organizacija „Expeditio”. Knjiga je nastala kao deo projekta čiji cilj uključivanje drevnih letnjikovaca, vila i „palaca” u turističku ponudu, a ova NVO je objedinila materijal o zaboravljenoj zaostavštini bokeljskih plemićkih i vlastelinskih porodica.
Koordinator projekta dostupnog i na internetu, Aleksandra Kapetanović, kaže da je materijal o „palacama” bokeljskih plemićkih porodica i ranije postojao, ali se prvi put našao na jednom mestu.
„Na području Boke nalazi se veliki broj palata i drugih reprezentativnih kuća sa izrazitim kulturno-istorijskim, umetničkim i arhitektonskim vrednostima. Te reprezentativne kuće na najbolji način svedoče o stepenu društveno-ekonomskog razvoja i govore o kulturi stanovanja i stilu života jedne sredine. Istraživanja i podaci o nekim palatama postoje, ali su oni najčešće dostupni stručnoj javnosti”. kaže Aleksandra Kapetanović.
Ovoliki broj palata i vila govori o večitoj težnji brojnih suverena i vlastelina koji su pohodili Boku i živeli u njoj, da „članu kluba najlepših zaliva sveta” ostave deo svog nasleđa, kažu u „Expeditiu”. Vreme providura, bokeljskih vlastelina i iskusnih kapetana je prošlo, ali su kao deo svedočanstva o njihovoj bogatoj zaostavštini ostale palate koje su sada većinom u ruševnom i zapuštenom stanju. Poslednjih godina na meti su stranih mešetara nekretninama koje od zapuštenih baroknih zdanja prave luksuzna mesta za boravak.
„Situacija je različita u zavisnosti od palate do palate. Mnoge od njih danas imaju neku stambenu namenu. U nekima su smeštena sedišta institucija. Kao u palati Grgurina u Kotoru gde je je Pomorski muzej Crne Gore, u palati Bujović je muzej grada Perasta, u kompleksu Buća-Luković u Tivtu galerija. Neke od palata su, na žalost, bez funkcije, urušene i napuštene, a mali je broj onih koji se još koriste za stanovanje jedne porodice. Ima ih svega nekoliko, jedna u Perastu, neke u Dobroti”, ističe naša sagovornica.
Publikacija „Palate Boke kotorske” objedinila je materijal o vilama, letnjikovcima i zadužbinama od ilirskog perioda, rimske i vizantijske vladavine, srpske srednjovekovne države, mletačke i austrijske dominacije do naših dana.
Ž. Komnenović
[objavljeno: 26/05/2008.]
