Izvor: Mondo, 19.Apr.2015, 01:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vučić: Jasenovac ponor koji moramo premostiti
Jasenovac je najstrašnije stratiše i svojevrsni ponor ljudske vrste, ali je na nama da premostimo taj ponor iskrenim praštranjem, kazao je danas premijer Srbije Aleksandar Vučić.
On je rekao da je to potez koji zahteva svest, ali i hrabar potez koji moramo učiniti svi zajedno.
Vučić je, na ceremoniji obeležavanja Dana sećanja na žrtve genocida u koncentracionom logoru Jasenovac, na spomen obeležju u Memorijalnom centru Donja Gradina u Republici Srpskoj, poručio >> Pročitaj celu vest na sajtu Mondo << da na tom mestu jasno srpski narod kaže da ne pristaje na smrt, da će čuvati svoju otadžbinu i rod, i da će se boriti za život, bez želje da se ikada sveti, ali i da nikada neće zaboraviti.
Kako je naveo, u ovoj plodnoj ravnici, ubrzo po formiranju ustaške Nezavisne države Hrvatske, uspostavljen je najveći logor smrti, koji je ujedno bio i jedan od najvećih u Evropi, gde je vršeno sistematsko likvidiranje civila, a stradalnici su bili krivi samo zato što su Srbi, Jevreji, Romi i oni koji nisu želeli da služe ustaškim i okupacionim snagama.
"Ovde je mračna strana ljudske vrste ispisala svoje najstrašnije strane", naglasio je Vučić dodajući da su tu pokušali da istrebe Srbe, da zatru naše ćirilično pismo, naše seme, bez milosti i griže saveti.
Kako je naveo, kada je dolazio na ovo stratište nije znao šta da radi, da li da ćuti, pošto smrt ćuti, a veliki broj žrtava zahteva večnu tišinu; da li da vrišti, zato što svaki zločin vrišti, a ovoliki zločin traži da vrišti čitav svet; ili da plače, jer su nestali mnogi, među njima 20.000 dece, koji nisu mogli da se raduju svom detinjstvu i umrli su u paklenim mukama.
Foto: Twitter/Aleksandar Vučić
Prema njegovim rečima Jasenovac je mesto našeg najvećeg stradanja, ali i postojanja i dodao da su nas ovde skupljali da nas unište, a da ćemo se skupljati da živimo i da više nikada ne dozvolimo da nas ubijaju.
O obimu zločina govori činjenica da se i 70 godina od proboja zatočenika obavljaju istraživanja, identifikuju žrtve, jer hiljade porodica ne postoje na spiskovima, a na nama je da ne dozvolimo da se zaborave.
"Ne smemo i nećemo da dozvolimo da nas ponižavaju govoreći kako mnogi koji su ubijeni u stvari nisu ni živeli. Sukobe 90-tih nemoguće je razumeti bez shvatanja značenja reči Jasenovac, dubine bola i patnje srpskog naroda, kolektivnog straha od istrebljenja zapadno od reke Drine. Naše sećanje nije matematičko ni političko, već ljudsko, zasnovano na iskonskoj potrebi da se saoseća sa onima nad kojima se vrši nasilje, posebno ovako strašno", poručio je Vučić.
On je istakao da Jasenovac i njegove bezbrojne žrtve ne smeju da razdvajaju buduće generacije.
Jasenovac mora da postane mesto zajedničkog okupljanja, sećanja, učenja i suočavanja sa prošlošću, molitve i praštanja, podvukao je on.
Mržnja koja je gradila Jasenovac i Gradinu je strašna, tuga koju izaziva je strašna, a čak i oprostiti ovde je strašno - moramo i možemo, ali je strašno.
"S toga ovde možemo samo dve stvari ovde da uradimo. Prva je pognemo glavu, da je spustimo u položaj onih koji je nisu spuštali ni pred klanje, da odamo počast i pokažemo da se sami kajemo pred svakim zločinom koji je počinila naša vrsta, koja se zove čovek, ponekad bez ikakvog razloga, a posle da podignemo glavu visoko i kažemo: vi krvnici ste uradili svoj posao, ali slabo, mi smo opstali i živimo. Živi Srbija, živi Srpska”, naglasio je Vučić.
"Evo nas sa obe strane Drine i nemamo nameru da odemo bilo gde, nemamo nameru da se sklonimo. Nikada nećemo da nestanemo. Mi smo Srbi gde god da živimo i šta god drugi da nam rade. Mi smo baš oni Srbi koji hoće i mogu da budu veliki narod. I ne trebaju nam nove teritorije, ne treba nam promena granica na Balkanu, poštujemo sve druge, poštujemo Bosnu, poštujemo Hrvatsku, nikakav rat nećemo. Podićićemo sebe na svome. Izgradicćemo i zaposlićemo. Stvorićemo i to što stvorimo biće toliko veliko koliko smo i mi veliki",podvukao je on.
Koliko je za vreme Drugog svetskog rata Jasenovac bio svojevrsni ponor ljudske vrste,, kako je nastavio Vučić, na nama je da taj ponor premostimo istinskim i iskrenim praštanjem, i pruženom rukom pomirenja savremenih generaicja svih ovdašnjih naroda.
To je, prema njegovim rečima, potez koji zahteva svest i odgovornost za budućnost, a iznad svega hrabar potez koji moramo učiniti svi zajedno.
"Danas nedaleko od Okamenjenog cveta u Jasenovcu jasno kažemo: Ne pristajemo na srmt, čuvaćemo svoju srpsku otadžbinu, borićemo se za život bez želje da se ikada svetimo ali bez namere da ikada zaboravimo. Na to nas niko ne može naterati. Mali je taj vaš zločinački posao koliko su naše glave visoko i Srbija i Srpska velike, ne teritorijalno već duhovno, ne da bi nekoga napadale, već da bi prkosno opstajale i snažno napredovale. Na današnji dan kažemo ponosno i uzdignuta čela: Živela Srpska, živela Srbija, sloboda i večna slava onima koji su tu slobodu ovde napravili i nama u je amanet ostavili", zaključio je Vučić u svom govoru.
Na spomen obeležje u Memorijalnom centru Donja Gradina u Republici Srpskoj, prethodno su položeni venci čime je započela ceremonija obeležavanja Dana sećanja na žrtve genocida u koncentracionom logoru Jasenovac.
Vence u najvećem jasenovačkom stratištu u ime Republike Srbije položili su premijer Vučić i savetnik predsednika Srbije Oliver Antić, predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, kao i premijerka RS Željka Cvijanović.
U spomen stradalim Romima, Jevrejima i Srbima vence su položile i delegacije preživelih logoraša, boračkih udruženja, Izraela, diplomatski kor...
Obeležavanje Dana sećanja počelo je svetom arhijerejskom liturgijom u crkvi Svetih apostola Petra i Pavla u Kozarskoj Dubici, koju je služio episkop banjalučki Jefrem.
Posle polaganja venaca biće održan pomen žrtvama, obraćanje zvaničnika, a zatim Memorijalna akademija kojom će se završiti ceremonija.
Полагање венаца у Доњој Градини за 700.000 жртава усташког геноцида у концентрационом логору #Јасеновац#Jasenovacpic.twitter.com/bsLHsLmgfi
— Александар Вучић (@SerbianPM) April 19, 2015
Osim premijera Srbije i savetnika predsednika Republike, obeležavanju Dana sećanja prisustvuju i ministri u Vladi Srbije Nebojša Stefanović, Aleksandar Vulin, Bratislav Gašić, Vanja Udovičić, Željko Sertić, Nikola Selaković, zamenik predsednice Skupštine Srbije Igor Bečić, kao i direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Djurić.
Dan sećanja na žrtve Jasenovca obeležava se povodom oslobađanja ustaškog konclogora Jasenovac, jednog od najvećih i najstrašnijih logora smrti u porobljenoj Evropi, koji istoričari nazivaju i "srpski Aušvic".
Koncentracioni logor Jasenovac bio je logor smrti i najveće stratište u Hrvatskoj.
Formiran je tokom Drugog svetskog rata kao mesto zatvaranja, prisilnog rada i likvidacija prvenstveno Srba, Roma, Jevreja, ali i Hrvata i drugih u cilju stvaranja etnički čiste teritorije kvislinške NDH.
U tom logoru su od avgusta 1941. do 22. aprila 1945. ljudi ubijani zbog svoje verske, nacionalne ili ideološke pripadnosti. U njegovom sastavu su bili logori u Bročicama, Krapju, Jasenovcu i Staroj Gradiški.
Do sada se znaju imena ukupno 83.145 žrtava. Od toga je 47.627 Srba, 16.173 Roma, 13.116 Jevreja, 4.255 Hrvata i 1.128 Bošnjaka. Među stradalima bilo je više od 20.000 dece.
Na dan proboja, 22. aprila 1945., u logoru su bila 1.073 logoraša od kojih je 600 krenulo u proboj, a slobodu je ugledao samo 91 logoraš. Ostali koji su ostali u logoru su ubijeni i spaljeni zajedno s logorskim objektima.
Istog dana počeo je i proboj zatvorenika dela logora u mestu Jasenovac, Kožare, gde je, od 167 zatvorenika, njih 11 preživelo proboj.
