Izvor: Politika, 30.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Vodeni ćiro” plovi Drinom
Ponovo aktuelno povezivanje železničkog, drumskog i rečnog saobraćaja između Srbije i Bosne i Hercegovine kako bi turistima bile dostupne prirodne lepote ovih krajeva
Rudo – Kako turistima učiniti dostupnim prirodne lepote na prostoru od Zlatibora do Romanije i Tjentišta , pitanje je kojim se u poslednje vreme neki ovdašnji ljudi ozbiljno bave. Šarganska osmica i Kusturičin Drvengrad podstakli su Višegrađane da se, starom trasom uskotračne pruge, ponovo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << spoje sa Vardištem i Mokrom Gorom u Srbiji. U svemu ovome su i stanovnici Rudog, u kojem se pola veka proslavljao dan JNA, videli šansu kružnog povezivanja sa uskotračnim „ćirom”.
– Sa Zlatibora se preko Nove Varoši i Priboja, putem pored reke Lim dolazi u Rudo. Dalje drumovi granaju prema Romaniji i Tjentištu u kojem se nalazi i najveća prašuma u Evropi. Hteli smo na duhovit način da pariramo Erama iz Užica, pa smo u fabrici „Mašina” u Istočnom Goraždu napravili „vodenog ćiru”. Pomogla je Evropska unija sa 167.000 evra, a nešto su dale i opštine sa Gornjedrinske regije. Vlada Srpske dala je garancije da će ovaj projekat pomoći sa 33.000 evra, kaže Bojan Bajić, menadžer projekta „Vodeni ćiro”, zaposlen u Agenciji za razvoj opštine Rudo.
Valjda zbog blizine granice, i u Rudom se „erski” razmišljalo i domišljalo kako iz Užica otići u Sarajevo i na Tjentište, na nov način, a pod starom „šifrom”.
– Došli smo na ideju i uradili kompletan projekat „drumskog ćire”, tipa zglobnog autobusa sa kabinom nalik na „ćirinu” lokomotivu. Njim bi prihvatali putnike u Višegradu koji sa Šarganske osmice dolaze prugom, a na Ustiprači bi nas čekao „vodeni ćiro”. Odavde se putevi granaju prema Sarajevu i Dubrovniku. Ideja je da spojimo lepo sa korisnim, kaže Bajić.
– Ovim projektom smo zainteresovali i jednu TV kuću iz Nemačke, a Holanđani su zainteresovani za kupovinu „vodenog ćire” i rado ćemo im ga napraviti, kaže Branko Dobrnjak iz Gradiške, vlasnik fabrike „Mašina”. – Ako Ruđani pronađu donatore i za „drumskog ćiru” spremni smo ići na tender.
Garavi „ćira” je 1904. godine dovukao prvu kompoziciju vagona iz Sarajeva u Rudo, a potom do Uvca na granicu sa Srbijom, odnosno, onda sa Turskom. Tu su se srela dva bivša carstva, pa je to bio razlog više da Austrijanci naprave železničku stanicu nalik onoj u Beču, samo tri puta manjih dimenzija, koja i danas, u prilično ruševnom stanju govori o prošlim vremenima. Ruđani, nažalost, nemaju snage za restauraciju ovog objekta na Uvcu. Zato on dominira u Muzeju železnica u Beču, kao krajnja stanica, istočno od Beča. Šine su skinute 1978. a prugu je kasnije poplavilo jezero HE „Višegrad”, koje je zaustavilo Drinu do Goražda i Lim skoro do Rudog. Tako je sada, a šta će biti u budućnosti, ostaje da sačekamo i vidimo.
R. Milović
[objavljeno: 31/01/2008.]
