Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 27.Okt.2008, 17:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vladika Vasilije: Kosovo je ispit naše savesti
ZVORNIK - Njegovo preosveštenstvo episkop zvorničko-tuzlanski Vasilije u intervjuu, koji je dao uredniku Informativne službe Eparhije zvorničko-tuzlanske Marku Danojloviću, povodom 30 godina svoje arhipastirske službe, govori o Njegovoj svetosti patrijarhu srpskom Pavlu, radu Međureligijskog veća, odnosu Srpske i Ruske pravoslavne crkve, značaju Kosova i Metohije za srpski narod i o svom monaškom životu.
Vladika Vasilije protivi se da Njegova svetost patrijarh srpski >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << Pavle bude penzionisan po dokazanoj nemoći, ali ako je patrijarh došao do spoznaje da se povuče sa dužnosti koju obavlja u crkvi, onda je to samo pokazatelj da je on još veći čovek koji želi dobro svojoj svetoj crkvi i svom narodu.
Na pitanje kako komentariše molbu Njegove svetosti da mu bude odobreno povlačenje iz aktivne službe vladika Vasilije kaže da u slučaju kada je ličnost koja živi za Hrista i u kome, po rečima apostola Pavla, živi Hristos, došla do spoznaje da se povuče sa dužnosti koju obavlja u crkvi, onda je to samo pokazatelj da je on još veći gorostas duhovnog života.
To je kao kada dobar domaćin u kući oseti da je nemoć u njemu, onda on dom svoj prepušta svome sinu ili sinovima da oni vode taj dom. To je sveti čin i dokaz da je naš duhovni sin i najsvetiji patrijarh Pavle svestan svoje fizičke nemoći, kaže vladika.
„U medijima je bilo dosta proizvoljnosti, nagađanja i nepoznavanja elementarnih momenata iz života Srpske pravoslavne crkve. Oni zaboravljaju, ili uopšte ne znaju, da Duh Sveti, Sveta Trojica i Bog, bira jednog od kandidata čija su imena podeljena u tri koverte, koji će biti duhovni predvoditelj svete Crkve i koji će biti 45. naslednik na tronu Svetog Save. Nema tu lobiranja, kako se često piše u medijima, nema tu klanova", kaže vladika Vasilije.
Međureligijsko veće - faktor zbližavanja
"Prema tome, neka se novine bave drugom problematikom u životu naše države i našeg naroda, a neka Crkvu puste da ona u svetoj tradiciji bira sebi duhovnog poglavara i neka se naš narod moli da sila Duha Svetoga siđe na najboljeg u ovome vremenu, kako bi postao duhovni predvoditelj i nacionalni ujedinitelj našega naroda", dodaje on.
Kao član Međureligijskog veća BiH ispred SPC, vladika Vasilije kaže da je Međureligijsko veće institucija koju je stvorila međunarodna zajednica sa ciljem da se ljudi zbližavaju.
Nismo nedonoščad
„Mi koji živimo ovde na prostoru BiH, predstavnici četiri konfesije, nismo nedonoščad. Naše crkve i verske zajednice imaju svoju vekovnu tradiciju, svoj vekovni hod i milim da nam nisu potrebni mentori. Mi sami možemo da izgrađujemo put istine i života. Što se tiče skrnavljenja svetinja u Federaciji BiH, može se reći da svetinje ruše oni koji ne veruju u Boga, jer im smeta Bog kao autorite koji se protivi njihovim zlodelima", objašnjava vladika.
„Ovo ne sme da nas demorališe, nego moramo tražiti od Gospoda da nam doda vere i pomogne nam. Zlo rađenje - gotovo suđenje. Možemo od ovozemaljskih sudova izbeći kaznu, ali ima Sud koji se ne može potkupiti i izbeći. Tamo je sudija koji je nepotkupljiv, a njegov sud je pravedan", kaže on.
Srpska i ruska crkva
"Srpska crkva ima dobre odnose sa svim pomesnim crkvama. Ima dobre odnose i sa svim ostalim verskim zajednicama. Što se tiče odnosa sa Ruskom crkvom, oduvek sam cenio rusku duhovnost i gajio sam želju da odem i bogoslovski se obrazujem na nekoj bogoslovskoj školi u Rusiji, ali u vremenu kada sam pohađao školu to je bilo nemoguće", kaže vladika Vasilije.
Naši studenti u Rusiji
Na prostorima Rusije danas ima dosta naših studenata iz Eparhije zvorničko-tuzlanske i ja sam ponosan što se oni duhovno usavršavaju pod svodovima ruskih i ukrajinskih svetinja i duhovnih akademija, ističe vladika.Ovde ide sadrzaj!
On je od mitropolita zagrebačkog Damaskina dobio dosta duhovnih usmerenja, pošto je on završio Kijevsku duhovnu akademiju. On je bio veliki intelektualac i duhovnik.
Toplina ruskih svetinja
„Što se tiče Ordena koji sam dobio, zaista je to visoko priznanje i mogu da kažem, a nije mi to baš na pohvalu što ću reći, da sam sa radošću to doživeo i prihvatio. Radostan sam tim više što je to orden Svete velike Ruske crkve koja je propatila mnogo, neuporedivo više nego mi u SPC, a posebno me raduje što sam taj orden dobio iz ruke patrijarha Alekseja Drugog, koji mi je uputio reči pune bratske ljubavi i zahvalnosti", dodaje on.
„Srećan sam što postoji takav most između naše i ruske sestrinske crkve. Kada odem u Rusiju, na izvorima vere pravoslavne, dušu svoju nahranim. Naka me toplina ogreje na svetinjama Moskve, Kijeva, Sankt Peterburga", kaže vladika Vasilije.
Trideset godina službovanja
Kada posmatra verni narod ruski i kada vidi da se u Crkvi mole svi - i mladi, i general, i vojnik, i policajac i sav verni narod, vladika Vasilije kaže da njegovu dušu obuzima milina i tada se još usrdnije moli da i srpski narod bude još čvršći i jači u veri praotaca svojih.
Ove godine navršilo se 30 godina od početka njegove arhipastirske službe. U tih 30 godina Eparhija zvorničko-tuzlanska doživela je duhovni preporod i spada u red najsređenijih eparhija SPC u svakom pogledu.
Vladika Vasilije kaže da to što je njegova eparhija toliko napredovala nije njegovom zaslugom. Prvenstveno, to je voljom Božijom koji je nagradio ovu eparhiju sa svim onim što se daje narodu žednom Boga, objašnjava on.
Narod gradi eparhiju
„Moje časno sveštenstvo i monaštvo, koje i danas nosi veliki teret u našoj Svetoj crkvi, je na prvom mestu zaslužno. Ono je to koje propoveda Hrista vaskrsloga u svojim parohijama i koje podiže nove svete bogomolje. Za sebe mogu da kažem da sam davao smernice i upute, kao i da sam blagosiljao i osvećivao crkve, ali njih su podizali moji sveštenici, kaluđeri, kaluđerice i verni narod. Oni su ti koji su sa Božijim dopuštanjem i na Božijem putu izvršili preporod", kaže on.
Neprestano u svojim besedama, nakon službi, vladika Vasilije ističe značaj Kosova i Metohije za srpski narod i veru pravoslavnu.
Kosovo - grdno sudilište
„Kosovo je duša naša neprebolna, zenica oka našega, ono je naše, kako kaže Njegoš - grdno sudilište. Kosovo je ispit naše savesti, zid plača srpskog naroda, kao što je zid jerusalimskog hrama za Jevreje, naša kolevka i naša pesma nedovršena. Ono je naša pesma sa kojom smo se budili i polazili na počinak kada su nam naše majke i bake pevale o hrabrosti srpskih junaka, koji su branili, pre svega, krst i veru pravoslavnu", pun Duha objašnjava vladika.
„Na Kosovu i Metohiji možemo sagledati šta znači hrabrost, čojstvo i junaštvo, a šta znači izdajstvo. Tu možemo gledati sebe kakvi smo, kakav je naš život, kuda mi to idemo. Tamo je koren našega života na čijem stablu grane počinju da se suše, ali je stablo jako, stameno i sa dubokim korenima" slikovito objašnjava vladika.
Istinski junaci
Mi čvrsto verujemo da je Kosovo bilo srpsko, da jeste, i da će ostati srpsko. Kosovo je stalno u našim molitvama i mislima, dodaje on.
„Lučonoše svetlosti Pravoslavlja, časno monaštvo i sveštenstvo su istinski junaci, ne samo vere naše, nego i celog sveta danas. U molitvama su naši hrabri pravoslavni Srbi koji su ostali da žive i čuvaju crkve, manastire i svetinje, ognjišta i gobove svojih predaka", kaže vladika.
Duhovnici - svetionici
Na pitanje koji duhovnici su na njega ostavili najveći i najsnažniji utisak u monaškom životu,
vladika Vasilije kaže da to bio njegov iguman u manastiru Lepavini, pokojni Samuilo Vračević, zatim iguman manastira Orahovica Milutin Amidžić i jeromonah Vasilije Mandić u manastiru Orahovici.
Njima dodaje i velikog duhovnog staratelja, igumana arhimandrita Serafima Ljubojevića, nastojatelja manastira svetog Nikole na Ozrenu, i, blaženopočivšeg vladiku zvorničko-tuzlanskog Longina.
Episkopstvo - teško breme
Izabran je za episkopa 1978. godine. Kaže da je tada bilo pomešanih osećanja. Bilo je radosti, ali i straha.
„Bilo je straha, jer sam se pitao da li ću to moći izdržati. Episkopstvo sam oduvek smatrao služenjem Bogu i rodu, a ne kao neku naročitu čast. Tako se prema ovoj dužnosti odnosio vladika Longin i to je imalo uticaja na mene", kaže vladika.
„Plašio sam se da li ću uspeti nositi to breme, jer to su bila teška vremena za Crkvu, a ja sam uvek bio temperamentan i stalno sam bio na oku raznih vlastodržaca. Međutim, neprestana molitva Gospodu Bogu i Majci Božijoj davala mi je snage svakoga dana, i evo me ovde gde sam", dodaje on.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
