Izvor: VOA, 23.Jul.2021, 14:20

Visoki predstavnik nametnuo zabranu negiranja genocida i ratnih zločina u BiH

Valentin Incko, visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini, nametnuo je dopune u Krivičnom zakonu Bosne i Hercegovine kojima se zabranjuje i kažnjava negiranje genocida i veličanje ratnih zločinaca. "Zakon koji sledi i koji čini sastavni dio ove Odluke stupa na snagu kako je predviđeno u članu 2. tog Zakona, na privremenoj osnovi sve dok ga Parlamentarna skupština Bosne i Hercegovine ne usvoji u istom obliku, bez izmena i dopuna i bez dodatnih uslova", saopšteno je iz Ureda visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini. Saopšteno je da ova Odluka stupa na snagu odmah i odmah se objavljuje na službenoj internet stranici Ureda visokog predstavnika i u "Službenom glasniku Bosne i Hercegovine". Ured Visokog predstavnika međunarodne zajednice za BiH odluku i obrazloženje je objavio na svojoj veb stranici. Prema odluci kazna za negiranje genocida kreće se od tri meseca do pet godina zatvora. "Kaznom zatvora od šest meseci do pet godina kazniće se onaj ko javno odobri, porekne, grubo umanji ili pokuša da opravda zločin genocida, zločin protiv čovečnosti ili ratni zločin utvrđen pravosnažnom presudom", navodi se u Odluci. Za zvaničnike predviđena kazna je najmanje tri godine zatvora. Ista kazna predviđena je za funkcionere koji odaju počast ratnim zločincima na različite načine. "Ko dodeli priznanje, nagradu, spomenicu, bilo kakav podsetnik ili bilo kakvu privilegiju ili slično osobi osuđenoj punopravnom presudom za genocid, zločin protiv čovečnosti ili ratni zločin, ili imenuje javni objekt kao što je ulica, trg, park, most, institucija, ustanova, općina ili grad, naselje i naseljeno mesto, ili slično, ili registruje naziv po ili prema osobi osuđenoj pravosnažnom presudom za genocid, zločin protiv čovečnosti ili ratni zločin, ili bilo na koji način veliča osobu osuđenu pravosnažnom presudom za genocid, zločin protiv čovečnosti ili ratni zločin, kazniće se kaznom zatvora od najmanje tri godine". Inckovo otvoreno pismo U otvorenom pismu od 23. jula Incko je objasnio odluku o nametanju dopune u Krivičnom zakonu BiH, kojima se zabranjuje i kažnjava negiranje genocida i ratnih zločina. “Kao prvo, naglasio bih da pomirenja ne može biti bez priznanja zločina i bez odgovornosti. Govor mržnje, veličanje ratnih zločinaca i revizionizam odnosno otvoreno negiranje genocida i ratnih zločina onemogućavaju društvima da se suoče sa svojom kolektivnom prošlošću predstavljaju ponovljeno ponižavanje žrtava i njihovih najmilijih, a pritom takođe produžuju nepravdu i ugrožavaju mirne društvene odnose", naveo je Incko u pismu. Visoki predstavnik je naveo da su negiranje genocida i negiranje drugih ratnih zločina posebno opasni u zemlji poput BiH, koja je u svojoj nedavnoj prošlosti doživela stravične kampanje etničkog čišćenja i masovnih zločina počinjenih tokom brutalnog i krvavog sukoba. "Dvadeset i pet godina od potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma, BiH je i dalje rascepkano društvo koje se još uvek bori s nasleđem prošlosti. Govor mržnje, veličanje ratnih zločinaca i revizionizam odnosno otvoreno negiranje genocida i ratnih zločina česta su pojava u političkom diskursu, uprkos presudama međunarodnih pravosudnih institucija", naveo je, između ostalog, Incko. Incko i Bonska ovlašćenja Od 2009. godine, kada je došao na čelo Ureda visokog predstavnika (OHR), do 2014. godine Valentin Incko je doeo je ukupno 76 odluka koristeći Bonska ovlašćenja. Ona omogućavaju OHR-u da smeni s dužnosti zvaničnike koji krše Dejtonski mirovni sporazum ili zakone u BiH, te im izrekne određene zabrane. Ovu mogućnost korištenja doneo je Savet za implementaciju mira (PIC) u BiH na sastanku u Bonu u decembru 1997.

Nastavak na VOA...

N1 televizija: Incko: Savest mi je nalagala da nametnem zakon o negiranju genocida