Izvor: Press, 17.Jun.2010, 07:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vampiri kao turistički adut
Od ove godine u valjevskom kraju organizuje se vikend tura inspirisana najpopularnijim srpskim vampirom Savom Savanovićem. U zaječarskom kraju podloga turističke ture su vlaška magija i kult mrtvih
Srbija se ponosi svojim etnografskim blagom, raznovrsnim i bogatim narodnim predanjima, ali kao da se stidi da sve to komercijalizuje i kroz seoski turizam pokaže i ispriča legende o svojim vampirima, vilama iz pećina, drekavcima, tajnama istočne >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << Srbije. Tek u poslednje vreme prave se prvi koraci na tom planu. Tako se od ove godine u valjevskom kraju organizuje vikend tura inspirisana najpopularnijim srpskim vampirom Savom Savanovićem. U zaječarskom kraju podloga turističke ture su vlaška magija i kult mrtvih.
Turisti su sve zahtevniji i željni avanture, i više im nisu dovoljni ukusna hrana, šetnja livadama i šumama i obilazak manastira. U Rumuniji je zbog grofa Drakule imanje na obroncima Karpata izbilo na drugo mesto najskupljih zemljišta na svetu. Nešto je počelo da se dešava i kod nas. Pre mesec dana osvanula je interesantna ponuda iz Valjeva - vikend sa vampirom Savom Savanovićem, tokom kojeg gosti, između ostalog, uzimaju eliksir života, ali ne previše, da ne bi živeli 500 godina.
Zapadna Srbija komercijalizuje vampire
Tomislav Mitrović, vlasnik turističke agencije „Kasper" iz Valjeva, hrabro je zaigrao na kartu vampira Save Savanovića. Dodao je tome dugogodišnje iskustvo u organizovanju tura džipovima, a zbir je „Džip avantura sa vampirom Savom" i „Antistres vikend sa vampirom Savom". Koliko god jezivo zvučalo, Mitrović tvrdi da su u obe avanture gosti maksimalno zaštićeni, onako kako nalaže narodna tradicija borbe protiv vampira. Sve se dešava u nekoliko valjevskih sela, ali i u samom Valjevu.
- Čim stignu, gosti dobiju venac oko vrata kao na Havajima, ali od - belog luka. Sva hrana je dobro začinjena, čime drugo nego belim lukom. Gostima serviram i eliksir života, koji je moja tajna. Put nas vodi u vodenicu u kojoj je sniman film „Leptirica" o vampiru Savi Savanoviću. Tamo živi vodeničar nalik na Savu, koji u detalje pripoveda šta se tu dešava noću. U Petničkoj pećini gosti rade antistres vežbe, kao što je učenje letenja poput slepih miševa. Ko se umori, može da prilegne u veliku rupu, gde se i vampir odmara. Noć je rezervisana za kafić „Mi nismo anđeli" u Valjevu - objašnjava Mitrović svoju turističku ponudu.
Na sajtu agencije „Kasper" imena obroka napisana su „na šatrovačkom", a od čega su pravljeni, opet je tajna. Reč je o „oggl u imapluć 100 odsto" (glog u plućima 100 odsto), „lavre rijaarte" (vrela arterija), a po želji i „libe ićluk" (beli lukić) i naravno „pragnje" (prevod nepotreban).
Istočna Srbija - običaji i magija
Koliko turisti vole da osete puls kraja u koji dolaze i to svim čulima, među prvim domaćinima seoskog turizma otkrila je Ankica Jonović iz sela Crnajka kraj Zaječara. Ona se nekoliko godina bavi seoskim turizmom. Kaže da nema vampira Savu, ali ima vlaške legende.
- Vlaški običaji ovog kraja, magija i magovi, pećine i legende oduševljavaju moje goste, ali za promociju svega toga potrebno je da ne budemo tako stegnuti propisima. Specifičnost Vlaha, koji turiste intrigiraju, jeste to što se kultovima smrti posvećuje više pažnje nego živima. Ja sam gostima vodič kroz te običaje, ali ne samo rečima. Spremim čitavu ceremoniju kao za pogreb ili daću, koja traje nekoliko sati, sa paljenjem rajskih sveća i puštanjem sveća niz reku. Goste iz Srbije, ali i Francuske, koji mi sve češće dolaze preko preporuka, zanima kako vračaju naši beli magovi. Oni žele da to upoznaju kao fenomen, kada je nastalo, zašto, kako funkcioniše. Ljude od iskona zanimaju takve stvari, da ih vide i kada u to ne veruju - kaže Ankica Jonović.
Dragica Jocić, direktorka Turističke organizacije Knjaževac, tvorac seoskog turizma u tom kraju, prva je i u pionirskom poduhvatu promocije legendi.
- Bez dinara sredstava za istraživanje, naši đaci i studenti su od najstarijih žitelja iz okoline prikupili legende i verovanja, o naseljima, ljudima, pećinama i napisali seminarski rad. Taj tekst napamet znaju svi seoski domaćini, koji su i vodiči - kaže Dragica Jocić.
Prenoćište u ruralnom turizmu donosi samo nekih 20 odsto od ukupne zarade. Sve ostalo su hrana, suveniri i aktivnosti za goste. Vampiri, veštice, sakriveno blago, magovi mogu prodati i mnogo suvenira - opanaka, frula, ćilima, mnogo gibanice, sira, kajmaka, rakije i vina, mnogo ulaznica za muzeje, tematskih tura po okolini.
Valja popisati sve atrakcije iz neke oblasti i lepo ih upakovati, kako bi boravak turista trajao što duže, saveti su srpskih turizmologa. Ne ubeđuje se turista da u nešto veruje, samo mu se prezentuje u šta narod u okolini veruje, poruka je ono malo pionira ruralnog i „magijskog" turizma.
