Izvor: Politika, 15.Nov.2008, 00:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uvozna riba na barskoj pijaci
Uz vlasnike restorana i građani su počeli da sačekuju ribarice i barke na marini jer su tako sigurni da će uzeti svežu robu po nešto povoljnijoj ceni
Bar – Barani s ponosom govore o svojim pijacama, posebno najstarijim u Virpazaru i Starom Baru. Virpazar je bio centar ne samo Crmnice, već i regionalna pijaca na koju su, osim Crmničana koji su iznosili plodove svojih vinograda i „bostana”, dolazili dubrovački trgovci sa svilom i skadarski sa duvanom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i prahom. Do Virpazara su momci i devojke kilometrima pešačili da vide i da budu viđeni. Ne manje atraktivna bila je starobarska pijaca.
U okolnim kafanama pulsirao je decenijama život Starog Bara, ali su tu rado dolazili i žitelji iz nekoliko kilometra udaljenog naselja na obali mora. Na pazarni dan, petkom, bilo je toliko ljudi da su se teško mimoilazili. Ostalo je zapisano da su u zlim vremenima poglavari sve tri konfesije: prota, biskup i hodža zajedno ispijali kafu „da ih svi vide”.
Na virpazarsku i starobarsku pijacu sada malo ko zalazi.
Nekih pijaca odavno nema. Kao one na Pristanu, jer ni njega više nema. Bila je jedna pijaca „ispod borova”, tamo su sada Lučka kapetanija i kafić „Turist”. Trgovalo se i na tržnici u objektu „13. jula”, gde je svojevremeno bio buvljak i roba koju su prodavali Poljaci. Ali od kada je, krajem osamdesetih godina prošlog veka, na uglu Makedonske ulice i Bulevara 24. novembra, otvorena zelena pijaca, sve se slilo u centar grada – Topolicu.
Zelena pijaca označena je na mapi Bara, a u nekim turističkim vodičima opisana je kao mesto naglašene raznolikosti koje turisti treba obavezno da posete i dožive. Sredinom devedesetih pod istim krovom, trgovci su prodavali hranu, ali i tkanine, plastiku, kozmetiku... Haotična unutrašnjost pijace verodostojno je oslikavala tadašnje prilike i način življenja. Buvljak je zatim iseljen na plato pored pijace, a neko vreme se prostirao duž trotoara uz bulevar. Zatim je izgrađen poseban objekat za buvlju pijacu.
Zelena pijaca, inače, jedna od najskupljih u Crnoj Gori, ima šest ulaza, prostranu unutrašnjost i visoku, masivnu, krovnu konstrukciju. Prodavci kažu da je, uprkos tome što cene zakupa nisu nekoliko godina menjane, sve više onih koji prestaju da se bave pijačnom prodajom jer ne mogu ništa da zarade, a posao je težak.
Na zelenoj pijaci ima dosta nakupaca koji diktiraju cene. Rano ujutru kupuju naveliko voće i povrće sa kamiona ili pazare od ljudi koji proizvode donose sa sela i prodaju im po znatno nižim cenama.
Neobično je da je slaba ponuda sveže ribe na pijaci iako je Bar primorski grad u kojem ima ljudi koji žive od ribolova. Često riba dobrog kvaliteta i ne stiže do pijace, jer je već u gradskoj marini preuzimaju vlasnici restorana. I građani su počeli da sačekuju ribarice i barke i na marini pazare. Tako su sigurni da će uzeti svežu ribu i po nešto povoljnijoj ceni. A riba je prilično skupa.
Cena lignji zavisi od kategorije, odnosno da li su ulovljene sa koče ili pojedinačno. Kilogram prvih staje od šest do osam, a drugih 12 i više evra. Cena uglavnom za sve ribe zavisi i od dana – da li je bio berićetan za ribare ili ne.
Kilogram najpopularnije „plave” ribe palamide, skakavice i skuše košta oko sedam, „niskobudžetna” bela riba gof je osam evra, barbuni i arbuni od 12 do 15, orada, zubatac 25 i više evra. Sve ređe ima kozica (vrsta račića) i staju 12 evra. Krupni komadi ribe, takozvani porcijaši uvek su skuplji.
Ribari savetuju oprez pri kupovini plodova mora na pijaci, jer sve je više u ponudi zamrzavane i ribe iz uvoza, kao da je Bar kontinentalni grad. A sveža riba se prepoznaje po bistrim očima, crvenim škrgama i po tome što na dodir ne sme da bude mekana.
Milan Vujović
[objavljeno: 15/11/2008]
