Izvor: Politika, 11.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Utihnule vode Bojane
Ulcinj – Rezultat prve faze zajedničkog projekta Crnogorske akademije nauka i umetnosti i Albanske akademije nauka "Uređenje vodnog režima Skadarskog jezera i reke Bojane" jeste saznanje da je suženo ušće Bojane u Jadransko more. Ova pojava preti potpunom blokadom zapadnog rukavca i pretvaranjem Ade Bojane, čuvenog ostrva, raja za nudiste sa svih strana sveta, u poluostrvo.
Profesor Elektrotehničkog fakulteta u Podgorici Janko Janković objašnjava da smanjen protok vode dovodi >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << do intenzivnijeg taloženja peska, mulja, sumpora, što, osim pojave neprijatnog mirisa, može da prouzrokuje da Ada postane deo kopna.
Janković, koji je i član nevladine organizacije "Bojana", osnovane pre tri i po meseca, veli da raščišćavanje zapadnog rukavca Bojane mora hitno da započne, jer u suprotnom Adi Bojani preti ekološka katastrofa.
– Na račvanju dva rukavca zaglavljeno je korenje vrba, koje onemogućava protok vode, dok je znatno smanjena i dubina reke na račvanju – ističe Janković, koji je, inače, i član komisije za izradu projektnog zadatka za regulaciju desnog rukavca Bojane, koju su CANU i Uprava za vode formirale 20. novembra.
– Do kraja iduće godine trebalo bi da dobijemo onu staru, bujičnu Bojanu s optimalnim protokom vode od 136 kubnih litara po sekundi, što je i obaveza Crne Gore prema Albaniji, jer se naš desni i njihov levi rukavac ne mogu ni uporediti – kaže Janković.
Bojana više ne liči na sebe. To je tiha i mirna reka koja ovog leta nije ni tekla, a nekad je njen huk daleko odjekivao i barkom se nije moglo ući u nabujale i brze vode. Ribari upozoravaju da je gotovo uništena riba šojza, vrsta lista, autohtona riba u Bojani, i da su se u reci pojavili iglice i barbuni, morske ribe, što je nenormalna pojava. Vlasnici brodića za prevoz putnika kažu da je Bojana nekada bila duboka tri i po metra, a danas 40 centimetara, pa im se ovog leta dešavalo da se brod s putnicima nasuče.
Nestaje i pesak sa obale, a začepljenju rukavca doprinela je i eksploatacija peska na ušću. Mnoge firme, koje su prolazile na tenderu Uprave za vodu, umesto na račvanju, pesak su uzimale na ušću gde je to jednostavnije.
Ljudska nebriga krivac je za ovakvo stanje, jer se o Adi Bojani dugo nije vodilo računa.
– I kada jednom očistimo rukavac, moraćemo da ga održavamo, kao što to rade svuda u svetu – naglašava Janković.
[objavljeno: ]
