Izvor: Politika, 05.Jun.2009, 04:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ustav BiH diskriminiše nacionalne manjine
Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu tužbe protiv BiH podneli predsednik Jevrejske zajednice Jakob Finci i koordinator Veća Roma BiH Dervo Sejdić
Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka – Ustav Bosne i Hercegovine nije usaglašen sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima i osnovnim slobodama u delu koji se odnosi na izbor članova njenog Predsedništva i Doma naroda Parlamentarne skupštine BiH, izjavio je našem listu Branko Todorović izvršni >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << direktor Helsinškog odbora za ljudska prava Republike Srpske.
Reč je o sledećem: dejtonskim ustavom propisano je da se za članove Predsedništva BiH mogu birati po jedan Srbin, Bošnjak i Hrvat. I to tako da se iz Republike Srpske bira Srbin, a iz Federacije BiH Bošnjak i Hrvat. To, praktično, znači da predstavnici nacionalnih manjina nemaju pravo da se kandiduju za člana Predsedništva BiH. Takođe, Srbin iz Federacije BiH se ne može kandidovati za člana Predsedništva BiH, niti to mogu Bošnjaci i Hrvati koji žive u Republici Srpskoj.
Slično je i sa Domom naroda, jer se u njega bira po pet delegata svakog naroda – Srbe bira Narodna skupština Republike Srpske, a Bošnjake i Hrvate Parlamentarna skupština Federacije BiH.
„Sasvim je izvesno da će Evropski sud za ljudska prava u Strazburu uvažiti navode iz tužbe koju su protiv BiH podneli predsednik Jevrejske zajednice Jakob Finci i koordinator Veća Roma BiH Dervo Sejdić”, kazao je Todorović. „Na diskriminatorske odredbe u Ustavu BiH ukazivali smo odavno, ali, do sada, nije bilo dovoljno političke volje da se one promene, jer je Dejtonski sporazum, čiji je sastavni deo Ustav BiH, rezultat dogovora tri naroda i velikih sila.”
Ako BiH izgubi spor, a sigurno je da hoće, onda je, dodao je Todorović, pitanje da li međunarodna zajednica ima mehanizme da sprovede odluku Evropskog suda za ljudska prava. „Suštinski, ovde je reč o tome da se postigne politički dogovor o promeni Ustava BiH, za koji je neophodna dvotrećinska većina u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH. S tim, što u toj većini moraju biti minimalno po dve trećine poslanika iz Republike Srpske i Federacije BiH. Po meni, ovde je, ipak, osnovno pitanje da li tri naroda žele da žive zajedno. Da istinski žele, ovaj problem ne bi ni postojao. U BiH i sada vlada 'balans straha' koji onemogućava dogovore”, istakao je Branko Todorović.
Predsednik Partije demokratskog progresa Mladen Ivanić je „Politici” rekao da ovaj problem ne bi postojao da su u aprilu 2006. godine usvojene promene Ustava BiH. „Odredba o načinu izbora članova Predsedništva BiH trebalo je da se promeni i da glasi da se njegov jedan član bira u Republici Srpskoj a dvojica u Federaciji BiH. Da je to usvojeno, za člana Predsedništva BiH mogao bi se kandidovati svaki njen državljanin. Takođe, bilo je predloženo da se Dom naroda proširi i da u njega uđu i predstavnici nacionalnih manjina. Nažalost, zbog protivljenja Stranke za BiH Harisa Silajdžića i partija koje su je podržale, amandmani nisu dobili dvotrećinsku većinu”, rekao je Ivanić.
On je podsetio da je i Venecijanska komisija pre nekoliko godina upozorila da Ustav BiH, kada je reč o izboru članova Predsedništva BiH i delegata u Domu naroda nije usklađen sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima i osnovnim slobodama. „Dakle, Stranka za BiH, Socijaldemokratska unija i Bosanska stranka, koji su se tada udružili u privremeni 'Patriotski blok', isključivi su krivci što su u Ustavu BiH ostale diskriminatorske odredbe i što će, stav je svih relevantnih pravnika, BiH izgubiti spor pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu”, tvrdi Mladen Ivanić.
Boro Marić
[objavljeno: 05/06/2009]
