Izvor: B92, 04.Jun.2009, 16:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ustav BiH diskriminatorski?
Sarajevo -- Evropski Sud za ljudska prava počeo je javnu raspravu o žalbi predstavnika jevrejske i romske zajednice u BiH zbog diskriminatorskih odredaba ustava te zemlje.
Naime, prema odredbama Ustava i Izbornog zakona Bosne i Hercegovine, građani koji nisu pripadnici tri konstitutivna naroda ne mogu da učestvuju kao kandidati na izborima u toj zemlji. Ako sud donese presudu u njihovu korist, to će značiti i promenu Ustava BiH u njegovom najosetljivijem delu.
Predmet >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << se vodi po apelaciji nekadašnjeg predsednika Jevrejske zajednice u Bosni i Hercegovini i sadašnjeg ambasadora BiH u Švajcarskoj Jakoba Fincija i koordinatora Veća Roma Bosne i Hercegovine Derve Sejdića.
Oni od Suda očekuju presudu kojom će biti omogućeno ukidanje dikriminatorskih odredaba Ustava i Izbornog zakona zemlje.
Prema sadašnjim zakonskim odredbama, građani koji nisu iz nekog od tri konstitutivna naroda nemaju mogućnost da se kandiduju za državno Predsenidštvo i Dom naroda Parlamenta, a na tu veliku manjkavost brojne organizacije za ljudska prava ukazuju još od potpisivanja Dejtonskog sporazuma.
Pravni ekspert Damir Arnaut, koji je nedavno po nalogu Saveta ministara predstavio stručno mišljenje o ovom slučaju, smatra da će Sud u Strazburu presuditi u korist Fincija i Sejdića.
"Vrlo je jasno da BiH krši protokol 12 Evropske konvencije. Naime, naš Ustav ima diskriminaciju kakva ne postoju nigdje drugo u svijetu od vremena aparthejda, da čitave grupe naroda ne mogu se kandidovati za najvažnije pozicije u zemlji isključivo zbog njihovog nacionalnog porijekla”, upozorava Arnaut.
"Ovakva diskriminatorna odredba se nikada nije trebala naći u ustavu jedne evropske zemlje”, smatra on.
Venecijanska komisija već je razmatrala ovaj slučaj i neupitno dokazala da se sadašnjim odredbama krše ljudska prava.
Zastupnik Bosne i Hercegovine, koji tokom rasprave pokušava da ospori tužbu tvrdnjama da su sadašnja ustavna rešenja dobra, kako tvrde pravnici, nema pravnih argumenata u domenu ustavnog i međunarodnog javnog prava.
Bosna i Hercegovina je ranije potpisala takozvani protokol 12 kojim je preuzela obavezu da omogući svim građanima uživanje prava bez diskriminacije, što se posebno odnosi na mogućnost učešća u političkom životu.
Ako sud donese očekivanu odluku, to će praktično značiti neminovnost promene Ustava u njegovom najosetljivijem delu.
