Izvor: RTS, 10.Jan.2015, 18:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uhapšen brat Momira Bulatovića
Na osnovu poternice koju je za njim raspisala banjalučka policija, brat Momira Bulatovića, Budimir, uhapšen je na graničnom prelazu Rača. Tereti se da je oštetio Grad Banjaluku za 391.166 maraka (oko 200.000 evra). Читај ми!
Region 1 Zastava Srbije nedozvoljeno obeležje u Hrvatskoj?
2 Vraniškovski možda na slobodi do 19. januara
3 Skoplje, ubijena medicinska sestra
4 Velika zaplena droge kod Dubrovnika
5 Kolinda Grabar >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Kitarović: Uslovila bih put Srbije u EU
Bulatović, koji je uhapšen u utorak, sumnjiči se da je to krivilno delo izvršio kao izvršni koordinator Evropske ekspertske grupe (EEG), pišu banjalučke Nezavisne novine, prenosi Beta.
Budimir je brat nekadašnjeg crnogorskog predsednika i premijera SR Jugoslavije Momira Bulatovića.
EEG je s Gradom Banjalukom 2007. godine potpisao ugovor o saradnji, prema kojem je trebalo da pomogne u vezi sa prijavljivanjem za evropske fondove – četiri projekta ukupne vrednosti 19 miliona evra.
Prema ugovoru, grad je EEG-u trebalo da uplati ukupno 760.000 evra, od kojih im je isplaćeno 200.000 evra i to preko Javnog preduzeća DEP-OT, koje je 62 posto u vlasništvu Grada.
Ovaj ugovor je bio štetan po Grad Banjaluka, jer se istragom ispostavilo da famozni EEG ne postoji, odnosno da je reč o poslovnoj prevari, navodi se u tekstu.
Bulatović je prevario i preduzeće "Celeks", tako što je falsifikovanjem isprava prisvojio 172.113 maraka (više od 87.000 evra), a EEG je, kako su mediji ranije pisali, prevario i firmu "Integral inženjering", kompaniju "Mtel" i Rafineriju nafte u Brodu.
Sve prevare su izvršene tako što je obično na predlog nekog visokopozicioniranog zvaničnika RS Bulatović dolazio na razgovor sa direktorom ili rukovodiocem institucije i ponudi im saradnju i pomoć pri privlačenju novca iz evropskih fondova.
Firme ili institucije bi predstavile svoje projekte i njihovu vrednost i dostavljale ih EEG-u, koji je njihovo ime trebalo da aplicira za fondove EU u Briselu.
U ugovorima o saradnji obično su bili definisani način plaćanja i obaveze firme ili institucije prema EEG-u, a da bi bili što uverljiviji, u ugovoru su stavljali da je firma ili institucija dužna da plati dva odsto od ukupne vrednosti projekta tek posle obaveštenja iz Evropske komisije da im je projekat odobren.
Takođe, u ugovor je stavljano da ostalih dva odsto preduzeće ili firma plaća po dobijenim sredstvima, do čega, naravno, nikada nije došlo.
Isto tako EEG se ugovorom obavezuje da će Evropskoj komisiji uplatiti kotizaciju, a nakon toga tu "savršeno falsifikovanu, čak originalnu" uplatnicu nemačke banke šalju firmi ili instituciji kao dokaz da su oni u ime njih izvršili uplatu.
EEG je falsifikovao i obaveštenje od Evropske komisije da su odobrena sredstva za koja su oni u ime institucije ili preduzeća lažno aplicirali, tražeći da im bude isplaćeno dva odsto vrednosti projekta.
Obaveštenje je u svim slučajevima stizalo na falsifikovanom memorandumu sa pečatom Evropske komisije i potpisom Nikolasa van der Huna, za kojega je kasnije utvrđeno da nikada nije postojao.
