Izvor: Politika, 23.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Udar na balkanske špijune
Zakon o lustraciji pogodiće više od dvanaest hiljada makedonskih građana koji su za potrebe policije i tajnih službi uhodili i cinkarili svoje kolege, prijatelje i rođake
Skoplje – Sobranje Makedonije, posle dvogodišnjih natezanja, usvojilo je Zakon o lustraciji. Zakonski akt o sankcionisanju onih koji su, u makedonskom slučaju, sarađivali sa tajnim policijama, počev od oslobođenja do dana usvajanja zakona, izglasan je jednoglasno, kao ni jedan zakon pre >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << njega.
U raspravi pre glasanja poslanici vladajuće koalicije i opozicije su štetnost od policijskih doušnika ilustrovali mnogim potresnim primerima, zabeleženim od 1944. godine do danas. I sam predsednik Sobranja Ljubiša Georgijevski opisao je deo iskaza Albanca Šeatina Položanija, koji je zbog lažne optužbe punih šest godina čamio u zatvoru.
Predlagač i koautor zakona je Stojan Andov, nekadašnji visoki funkcioner saveznih organa SFRJ, raniji predsednik Sobranja Makedonije, aktuelni poslanik i lider Liberalne partije. Kada je početkom 2006. godine Andov izašao sa predlogom, obrazložio ga je kao „nužnu potrebu za čišćenjem državnih institucija od policijskih doušnika koji su smetnja demokratizaciji društva".
Andov je izneo podatak da je u Makedoniji na važnim funkcijama više od dvanaest hiljada makedonskih građana koji su iz hobija ili koristi uhodili i cinkarili svakoga za čije su se kretanje i aktivnosti interesovale civilne i vojne tajne službe.
„Kodošluk" ili uhođenje za račun tajnih službi ali i sopstvenu korist jeste disciplina na koju Makedonci nisu imuni i koju mnogi smatraju prirodnom pojavom u svakoj državi. Pri osamostaljenju Makedonije, samo je ta oblast ostala izvan revizije. Oslanjajući se na ulične i kućne obaveštajce, nove makedonske vlasti su nastavile da ih „neguju" u tolikoj meri da su se vrlo brzo i same našle u njihovoj mreži. U minulih petnaestak godina samostalnosti makedonska javnost se suočavala sa krupnim političko-finansijskim i obaveštajnim skandalima koji su uz pomoć sprege vlasti i tajnih službi stavljeni ad akta. Istina, bilo je pokušaja da se organizovano neutrališu „vlasnici" kompromitujućih tajni ali se sve završilo brutalnom likvidacijom stotinak Albanaca, registrovanih policijskih doušnika. Iza te nemile epizode ostala je apsurdna činjenica da su provalu i likvidaciju „kodoša" organizovali sami Albanci, tadašnji visoki funkcioneri u MUP-u i tajnim službama Republike Makedonije.
Predsednik Branko Crvenkovski je javno bio prozvan za zloupotrebu tajnih službi u vreme kad je njegov Socijaldemokratski savez bio u opoziciji. Uz pomoć svojih ljudi predsednik je došao do dokaznog materijala o nezakonitom prisluškivanju javnih ličnosti, političkih protivnika i novinara. Namera mu je bila da kompromituje tadašnju vmrovsku vlast, ali je, kad se „otkriće" okrenulo protiv njega, uložio dodatne napore da se slučaj zataška.
Prethodni premijer Vlado Bučkovski je svog naslednika Nikolu Grujevskog drugarski savetovao da se okane saradnje sa obaveštajcima. To je učinio zbog negativnog iskustva sa doušnicima.
A špijuniranje u korist vladajućih pojedinaca pokazalo se unosnim u tolikoj meri da su ulični doušnici i cinkaroši postali sila iznad države. U vreme izbora, oni su otvoreno zainteresovanima nudili materijal za kompromitaciju protivnika, a mnogi od njih su zahvaljujući tome stizali do visokih funkcija u policiji i tajnim službama.
Makedonska javnost je u iščekivanju otkrivanja identiteta pojedinaca, javnih ličnosti koji će se naći na udaru usvojenog zakona. Ako je suditi po kratkom uvidu u policijske dosijee, u Makedoniji je mnogo uglednih pojedinaca, akademika, profesora univerziteta, pisaca, glumaca i političara koji su minulih decenija uhodili i cinkarili svoje kolege, prijatelje pa i rođake.
Mile Radenković
[objavljeno: 24/01/2008]
