Izvor: Politika, 05.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U mornaričkoj uniformi na Titovoj stolici
Tivat – Najstariji učesnik nedavnog okupljanja jugonostalgičara u Jajcu bio je penzionisani mornarički oficir, najdugovečniji penzioner u Crnoj Gori, Ivan Vulanović. Osamdesetosmogodišnja starina, vitalan i vedar, kaže da mu dugačak put do Jajca nije teško pao i da mu je povratak u mesto zasedanja AVNOJ-a produžio život za najmanje 20 godina. – Presrećan sam što sam se vratio nakon 52 godine. U Jajcu sam bio 1945. kao partizan, kada se oslobađala Jugoslavija. Doček >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u Jajcu bio je veličanstven, to čovek ne može da zaboravi. Imao sam utisak kao da smo opet u Jugoslaviji. Kao da se nije raspala. Ljudi su trčali da se slikaju sa mnom. Bio sam "bijela vrana" u mornaričkoj uniformi. Imao sam veliku čast da sedim u stolici u kojoj je Tito sedeo 29. novembra 1943. godine. Malo je bilo mojih drugova partizana. Došao je Ljubo Babić, većnik AVNOJ-a. Govorio je o ratnim danima, kako se raspadala Jugoslavija, a posle, kad smo izašli na ulicu, začule su se pesme, igralo se kozaračko kolo. Nema redakcije da me nije intervjuisala i uzela podatke o životu i radu, mom dolasku i godinama – priča čika Ivan.
Penzionisao se 1964. godine i sa 88 leta najstariji je i najvedriji penzioner u Crnoj Gori.
– Većina mojih drugova nije doživela 80 godina. Ostao sam samo ja od vojnih penzionera kao pripadnik Ratne mornarice. Možda bih u ratu poginuo da nisam bio telegrafista u Trećoj udarnoj diviziji Save Kovačevića. Nasledio ga je Savo Burić, proslavljeni junak. Bio je dobrodušan, prava vojnička majka. Uvek je meni prvo davao cigarete i hranu pa onda ostalima, govoreći da su radiotelegrafisti na prvom mestu. U Trnovu kod Sarajeva radio-vezom smo spasli artiljerijski divizion. Kada smo oslobađali Sarajevo, sa Trebevića smo se spustili u grad i tu ostali nekoliko dana. Onda smo produžili za Jajce, Karlovac i išli do Maribora – seća se naš sagovornik ratnih dana.
Posao radiotelegrafiste približio ga je novinarstvu, pa je kao aktivni oficir bio dopisnik mnogih novinskih i radio kuća iz Boke.
– Danas je lako biti novinar. Imate sve tehničke mogućnosti da tekst i fotografiju odmah pošaljete redakciji. U Boki su u moje vreme radila tri-četiri novinara. Špiro Račeta, Tomo Grgurević, Sager i ja. Pratili smo sva ovdašnja dešavanja. Čekali smo u telefonskim kabinama pošte satima vezu sa stenografima da bismo predali tekst. Fotografije smo slali preko šofera "Tarinih" autobusa ili avionom. Pisao sam o JNA, a uzgredno o opštini Tivat. Sećam se kad sam snimao načelnika Treće divizije, generala Jovićevića. Fotografisao sam ga i napisao o njemu tekst "Bolje je biti pisac, nego general u književnosti". Taj članak je izašao u "Borbi". Za "Pobjedu" sam pisao reportažu "Trebjesa je čuvar Nikšića". Sarađivao sam sa Radio Titogradom u emisiji o pomorcima i o selu – priča čika Ivan.
Tivćani, uvek vedrog čika Ivana, sa osmehom ispod sedih junačkih brkova, poznaju iz sportskih kladionica. Osim u sportskom klađenju, sreću iskušava i na lotu i u televizijskim nagradnim igrama.
– Ne ulažem puno novca, pa koliko dobijem, dobijem. Imao sam dosta sreće. Nekad dobijem po 200 a nekada 50 evra. Najviše mi idu sitni dobici po 20 ili 30 evra – objašnjava naš sagovornik.
Osim vedrog duha i sipanja šećera u pivo, što je, kako objašnjava, dobro za srce, nema drugih recepata za dugovečnost i zdravu pamet.
--------------------------------------------------------------------------
U penziji već 44 godine
"Naprosto ne mogu da verujem da ne nosim štap, da sam i dalje vitalan. Obavljam sve poslove bez problema. Treba čovek uvek da okrene brigu na veselje. Da se posveti odmoru, zabavi, čitanju novina, praćenju sportskih događaja na radiju ili televiziji", poručuje najstariji crnogorski penzioner koji uživa mirovinu pune 44 godine.
[objavljeno: ]
