Izvor: Politika, 28.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U Zagrebu jaja i voda duplo skuplji
Hrana u Hrvatskoj je za 27 odsto skuplja od novih članica EU, a od početka nove godine cene su otišle i znatno više
Od našeg stalnog dopisnika
Zagreb – Posle dužeg mirovanja inflacija je krenula naviše i u Hrvatskoj, i prošli mesec dosegla gotovo 6 odsto, što je za prilike u zemlji zabrinjavajuće. Tim više što nastavak nepovoljnog trenda najavljuje i guverner Narodne banke Rohatinski. Glavni „krivac” oživljavanja domaće inflacije >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << po oceni većeg dela javnosti i ekonomskih stručnjaka je znatno poskupljenje hrane, uglavnom domaćih proizvoda.
Kako pokazuju najnovije analize cena hrane u Hrvatskoj je za 27 odsto skuplja od hrane u deset novih članica EU, a samo u Rumuniji građani moraju za nju da troše više nego u Hrvatskoj. Najjeftinija je prema tom istraživanju hrana u Bugarskoj – upola manje nego u zemljama EU.
Hrvatska je i ranije bila poznata po skupoj hrani, ali ono što se u tom smislu dešava od nove godine veoma je zabrinulo i građane kao direktno pogođene, a i ekonomske stručnjake. Hrana i komunalije su tako naglo poskupeli da je morala da se oglasi i vlada osnivanjem posebnog poverenstva koje će ispitivati opravdanost enormnih poskupljenja.
I sam premijer Ivo Sanader je priznao kako je iznenađen činjenicom da je, na primer, ulje za jelo poskupelo čak za 24,7 odsto (od suncokreta je 160 dinara za litru), povrće za 22,9 odsto, a voće za 18,3 odsto. Jaja su, na primer, poskupela i za 40 odsto, pa se ona veća koja su prošle godine koštala po jednu kunu, sada prodaju za 1,40 kune (15 dinara). Poskupeli su, naravno, i svi drugi prehrambeni proizvodi u različitom postotku.
„Toliki rast cena nije opravdan i to nema pokrića” – ocenio je povodom ovoga premijer Sanader i najavio da će nadležna ministarstva od proizvođača zatražiti objašnjenje tolikog poskupljenja. „Ne želimo da preduzetnike stavimo na stub srama, ali tražićemo od prehrambenih proizvođača i trgovaca da se uključe u rešavanje problema. Ako neko ostvaruje profit, dužan je deo tog profita da kroz smanjenje cena i marži vrati onima na kojima zarađuje” – zaključuje Sanader.
Naglom poskupljenju troškova života početkom ove godine doprineo je i skok cena komunalija, od 20 pa do 50 odsto, koliko, na primer, poskupljuje voda u Zagrebu. Zbog toga je došlo i do „varnica” između čelnika pojedinih gradova, jer navodno u protekloj godini je samo između 10 i 15 gradova u Hrvatskoj povisilo cene svojih komunalija. Posebno „iskrenje” izbilo je između gradonačelnika Varaždina i Zagreba, kada je Ivan Čehok (inače funkcioner HSLS-a) optužio Milana Bandića (SDP) da je Zagreb najviše kriv zbog poskupljenja života u Hrvatskoj, jer je i najviše podigao cene komunalija.
R. Arsenić
[objavljeno: 29/01/2008.]
