Izvor: Press, 10.Sep.2010, 09:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U „Viskozi" ima još opasnih materija
Loznica uklanjanjem ugljen-disulfida rešava najveći ekološki problem, ali u dotrajalim pogonima ostalo je još nekoliko stotina tona opasnih materija
Uklanjanjem 520 tona ugljen-disulfida (CS2) iz kruga lozničke „Viskoze" rešava se najveći ekološki problem grada, ali je u pogonima nekadašnjeg giganta hemijske industrije ostalo još opasnih materija. U sedam „Viskozinih" fabrika, koje su u stečaju, ima velikih količina sirovina prve >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << grupe zapaljivosti. Uz to, 17 objekata pripada prvoj kategoriji ugroženosti od požara i eksplozija.
Posle velikog fabričkog požara krajem 2008, prošle godine je u martu napravljen detaljan izveštaj o zalihama i stanju opasnih materija u „Viskozi".
Loši uslovi čuvanja
Opasne materije su, stoji u izveštaju, hemikalije koje su upotrebljavane kao sirovine, ali njihovim pravilnim rukovanjem, skladištenjem i upotrebom opasnost ne postoji. Najveća opasnost su uslovi u fabrikama u kojima se čuvaju, propala i dotrajala skladišta, rezervoari i instalacije, neobezbeđenost, neovlašćeno sečenje, demontiranje i odnošenje opreme, kao i nedovoljan broj stručnih službi za primenu mera zaštite i bezbednosti, navedeno je u izveštaju. Stanje se od tada nije mnogo izmenilo.
- Od svega što je ostalo u fabrikama najopasniji su beli, crni i zeleni lug i lužina. Lugovi ostali u „Celulozi", korišćeni za pretvaranje drveta u celulozu, mogli bi da naprave ekološki problem ako bi dospeli u Drinu. Treba ih se rešiti, a mislim da će to možda koštati više od uklanjanja ugljen-disulfida. Lužina jedino može da se upotrebi u fabrikama koje proizvode celulozu ili papir, a prevoz te materije mnogo je skuplji od njene vrednosti. Inače, ništa od preostalih materija nije opasno kao što je bio ugljen-disulfid. Kada iz fabrike ode preostalih dvadesetak tona ugljen-disulfida, nataloženih u rezervoarima i oko sedam tona iz pogona rekuperacije, biće rešen najveći problem, mada bi iz „Viskoze" trebalo ukloniti i sve preostale opasne materije - kaže inženjer Tomislav Sirk, pomoćnik načelnika Štaba civilne zaštite Loznice zadužen za RHB zaštitu.
Odlazi i cijanidna so
Prema poslednjem izveštaju, iz prve grupe zapaljivosti u pogonima se nalazi 5.500 litara organskih rastvarača, u toku su pripreme za njihovo dislociranje, i dve tone amonijaka koji je, kažu, u bezbednom rezervoaru. U pogonu rekuperacije ostalo je oko 40 tona aktivnog uglja delimično onečišćenog sa ugljen-disulfidom koji je veoma zapaljiv, a u drugim fabrikama je i oko 405 tona lužine, 2.450 metara kubnih lugova i 16,5 tona sumpora. Sumporne kiseline i hlora više nema, uklonjeni su odmah po prestanku rada hemijskog dela „Viskoze" u februaru 2005.
Zamenik gradonačelnika i komandant Štaba civilne zaštite Petar Ekmeščić kaže da je uklanjanjem ugljen-disulfida ključni problem postala cijanidna so, koja se nalazi u krugu nekadašnje fabrike autotraktorskih kočnica. Između 30 i 50 tona ove materije pre nekoliko meseci prepakovano je u nova burad i sklonjeno u fabričku halu.
- Uskoro bi i so trebalo da ode iz Loznice. Grad će sa oko 1,5 miliona dinara učestvovati u njenom uklanjanju, a Fond za zaštitu životne sredine obezbeđuje oko osam miliona dinara. Kad i ona ode, drugi ekološki problem opasnih materija poput soli i ugljen-disulfida više nećemo imati - kaže Ekmeščić.
Preostale hemikalije nisu opasne kao ugljen-disulfid, ali ih iz „Viskoze" treba što pre skloniti. Pre svega zbog kradljivaca koji i dalje u potrazi za sekundarnim sirovinama ulaze u dotrajale pogone i skidaju i seku opremu, čak i kablove pod naponom, jer mogu izazvati novi požar ili nekontrolisano ispuštanje hemikalija i ugroziti životnu sredinu.
