Izvor: Press, 12.Jul.2010, 08:42   (ažurirano 02.Apr.2020.)

U Sremu mršav rod pšenice

Ovogodišnju žetvu sremski ratari neće pamtiti po dobru. Na većini parcela prinos je znatno manji nego prošle godine, kvalitet zrna je loš, hektolitarska težina mala. Kombajnerima velike probleme pravi trava koja je prorasla pšenicu, tako da neka pšenična polja više liče na livade
Sremski ratari koriste svaki trenutak lepog vremena da skinu rod sa nešto više od 40.000 hektara pšenice. U okolini Sremske Mitrovice, na imanju Miloša >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << Sekulića, njegov brat Aleksandar Berber skida rod sa oko 30 hektara.
- Sve je urađeno na vreme, od oranja, preko setve, do zaštite od korova i bolesti. Pokazalo se da je to dobro jer sorta „apač" daje oko pet tona po hektaru. To je izuzetan prinos jer na njivama koje nisu dobro i kvalitetno obrađene ljudi imaju samo po tri tone - kaže Aleksandar u kratkoj pauzi i dodaje da o ceni ne vredi ni pričati.

- Dali smo više od 200.000 dinara za pripremu kombajna za žetvu. Kad vidim kako je malo i slabo rodilo kod drugih, verujem da će cena žita bita daleko veća od ponuđenih 12 dinara. Po toj ceni prodaće samo ko mora - rezonuje mlađani Aleksandar.
A vlasnik salaša Miloš Sekulić, koji je i vlasnik firme za promet i skladištenje poljoprivrednih proizvoda, objašnjava da je prinos i do 40 odsto manji nego lane. On je sa ratarima iz Mitrovice, Manđelosa, Grgurevaca i Velikih Radinaca ugovorio setvu pšenice na više stotina hektra, obezbedio im seme i đubrivo i sada na prijemu vidi da je žito podbacilo.
- Loše vreme sa mnogo padavina je učinilo svoje, pa nema ni prinosa ni kvaliteta. Sada je najvažnije da se rod smesti u silose, nemamo vremena za razgovore o ceni - priča Miloš, i ističe da je pšenica bolje rodila na višim terenima, na obroncima Fruške gore, gde je hektolitar na donjoj granici JUS kvaliteta i kreće se oko 75-76, što je bolje nego u drugim delovima Srema. Takva pšenica će nekako i naći kupca.
- Na berzi pratim kretanje cena i verujem da će žito poskupeti. Cena se menja iz dana u dan. U subotu je žito na berzi već bilo 12 dinara i biće još skuplje. Zbog malog roda ni mlinari neće moći da mešetare, mada je ovo država u kojoj se ništa ne može predvideti. Niko nije ni sanjao da će u subotu kukuruz na berzi dostići 18 dinara, a to se dogodilo, pa je kod nas sve moguće - priča Miloš Sekulić.
Nešto dalje od ovog prijemnog mesta, na njivi Dušana Koviljca iz Manđelosa, kombajner Boško Marić skida rod sa oko 5,5 jutara (jutro 0,5754 hektara).

- Nešto roda sam već skinuo i prinos je tek nešto oko četiri tone po hektaru. Jedino je dobro što je vreme lepo, a zrno suvo. Sve drugo ne valja. Žito je poraslo, a hektolitar tek oko 70. Kad se razdužim za sve što sam uzeo od repromaterijala, teško da će nešto i ostati. Jer, treba platiti i kombajn. Lane je bio 4.000 po jutru. Koliko će ove godine uzimati, nisam ni pitao - kazuje Koviljac.
Kombajn je vlasništvo Milorada Čulića iz Manđelosa. Kaže da ni sam ne zna koliko će ove godine koštati kombajniranje. Teško se radi, od trave se žito jedva i vidi, ali je i prinos mali. Kako ljudima i od čega naplatiti mučenje s kombajnom kada nema prinosa. Čulić je imao oko 30 jutara svog žita.
- Pola sam uradio i doneo kući. Ne znam šta ću sa njim. Ne isplati se dati po 12 dinara, posebno kad su ovako niski prinosi - kalkuliše Čulić i naglašava da su kiše uništile rod. U pšeničnim poljima ima slame, trave i korova, samo je zrna najmanje.
- Nemojte da vas neko laže i busa se u prsa velikim prinosima. Do sada smo ovršili na desetine jutara i kod prosečnih seljaka rod je od dve do 2,5 tona po jutru. Kakva je godina bila, sve preko toga je čist ćar - kaže Čulić.

Nastavak na Press...