Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 24.Okt.2008, 14:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U Sloveniji "izbrisani" bez statusa
BEOGRAD - Od više od 18.000 ljudi koji su nezakonito februara 1992. godine izbrisani iz registra stalnog stanovništva Slovenije, 4.000 i dalje nema nikakav status, istaknuto je sinoć na tribini u beogradskom Domu omladine.
Tribinu "Izbrisani u Beogradu" organizovalo je Udruženje Civilna inicijativa izbrisanih aktivista iz Slovenije i Pokret za slobodu iz Srbije.
"Izbrisani" su osobe koje su imale prijavljen stalni boravak u Sloveniji, a državljanstvo >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << neke druge republike bivše SFRJ i nakon osamostaljenja Slovenije nisu aplicirale za njeno državljanstvo.
Od 200.000 takvih osoba, oko 30.000 je brisano iz registra, a da nisu dobili odluku o tome, niti su bili obavešteni na bilo koji način, objasnila je Sara Pistotnik iz "Civilne inicijative".
Gubitak svih prava
Time su ovi ljudi formalno prestali da postoje, dokumanta izdata u Sloveniji prestala su da važe i izgubili su sva prava vezana za prijavu prebivališta, mnogi su se preko noći našli u Centru za strance, da bi potom bili deportovani, podsetila je ona.
Gubili su posao, nisu više mogli legalno da se zaposle, nisu imali pravo zdravstveno osiguranje, nisu mogli da dobiju zasluženu penziju, otkupe stan, registruju vozilo, dobiju vozačku dozvolu, upišu decu u školu, niti da sklapaju bilo kakve ugovore.
Prva žalba
Porodice su razdvajane zato što su jedni članovi istog domaćinstva legalizovali status, dok je drugima to bilo uskraćeno, ispričala je ona.
O brisanju ljudi iz registra u Sloveniji se dugo nije ništa znalo, a onda je 1994. usledila prva žalba Ustavnom sudu koji je 1999. ustanovio da je ono neustavno, navela je Pistotnikova.
Priznato 18.307 ljudi
Slovenija je posle toga donela novi Zakon o prebivalištu po kome su ovo pravo mogli da ostvare samo oni koji su sve vreme bili u Sloveniji, ali ne i oni koji su isterani, a vlasti su zvanično priznale 18.307 izbrisanih.
Usledile su nove inicijative Ustavnom sudu koji je 2003. godine doneo odluku da izbrisanima moraju da se vrate sva prava i da ne mogu više biti deportovani, ali i da pitanje prebivališta treba rešiti novim zakonom.
Na osnovu dva nova zakona kasnije je veliki broj izbrisanih uspeo da legalizuje status, ali ne i oni kojima političke institucije nisu priznale da su izbrisani, koji su bili prisiljeni da se isele ili su deportovani, navela je ona.
Todorović: Administrativno etničko čišćenje
Aleksandar Todorović iz Ptuja kod Maribora, i sam "izbrisani" koji se izborio za prebivalište, istakao je da se ovde radi "administrativnom etničkom čišćenju" koje je sprovođeno perfidono, ali sistemski.
"Stigmatizirani smo kao državni neprijatelji, neslovenci, i bili smo prepušteni na milost malim loklanim Hitlerima kakvih ima u svim nacijama", rekao je on i ispričao da su se ljudi vrteli u tom lavirintu sve dok nisu organizovano krenuli u borbu za vlastita prava.
Internacionalizovano pitanje
Todorović je 2002. godine osnovao prvo udruženje "izbrisanih", a njegovi aktivisti zajedno sa aktivistima socijalnog centra "Rog" ovo pitanje su internacionalizovali tako da je Slovenija, kada je počela da pregovara u ulasku u EU, upozrena da mora de reši ovo pitanje.
Posetiocima tribine prikazan je dokumentarni film "Izbrisani" čiji je Todorović glavni protagonista, a autor Dmitar Anakiev i sam jedan od izbrisanih iz registra stanovnika Slovenije.
Predstavljene publikacije
Posle projekcije, Nisveta Lovec i Irfan Beširević su ispričali kako su izbrisani iz reristra i kako su se borili da ponovo steknu status, a potom su aktivisti iz Slovenije odgovarali na pitanja izbrisanih koji žive u Beogradu.
Na tribini su predstavljene publikacije "Glas izbeglica" koji izdaje Pokret za slobodu iz Srbije i slovenački Časopis za kritiko znanosti koji je u celini posvećen problemu izbrisanih.
Informacije u Studentskom centru
Skup je završen projekcijom dokumentarca "Karavana izbrisanih" autorke Dražene Perić koja je pratila Udruženje izbrisanih na putu internacionalizacije problema od Ljubljane do Brisela.
Aktivisti iz Slovenije će u subotu popodne u Studentskom kulturnom centru pružati informacije izbrisanima koji žive u Srbiji o mogućnostima da srede status u Sloveniji.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
