Izvor: Politika, 21.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U Mostaru pravde za Srbe nema
Porodica Lozo iz mostarskog naselja Vrapčići godinama pokušava da vrati svoju imovinu i zemlju na kojoj je danas sagrađena najviša islamska bogomolja u Hercegovini i tridesetak kuća u koje su se uselili Bošnjaci
Mostar – Slobodan Lozo iz mostarskog naselja Vrapčići na svojoj zemlji neće da vidi ni dalekovod, a kamoli džamiju koja je tu bespravno podignuta. Neće da čuje ni za tridesetak kuća koje su poslednjih godina sazidane na njegovoj dedovini. Hoće >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kuću, svoj voćnjak i ono što mu po zakonu pripada. Ipak, ne želi da ga nazivaju srpskom Fatom Orlović, koja je poslednjih meseci najsjajnija zvezda bosanska. I to samo zato što neće srpsku crkvu u svojoj avliji u Konjević polju kod Bratunca. Ni za dukate ni za milion dolara koji su joj, navodno, ponuđeni iz najviših krugova u Republici Srpskoj. Lozi nisu nudili dolare za džamiju, a i da jesu, kaže, iz inata ih ne bi uzeo.
Već deset godina vodi bezuspešnu borbu za povratak imovine – kuće, njive, voćnjaka i zemlje koju je njegov otac Anđelko kupio 1956. godine i to za 240.000 tadašnjih dinara. Još 1998. tri godine pošto je zaćutalo oružje u dolini Neretve dobio je papir – dokaz iz zemljišnih knjiga da imovina pripada njegovoj porodici. Jedini nedostatak ovog dokumenta je precizna površina koja nije upisana nego je imovina navedena kao čestica ili jedna celina (Slobodanov otac Anđelko kupio je zgradu sa zemljom i dobio je na trajno korišćenje).
– A gruntovnica je zakon. Ako tako piše u gruntovnici – tako je, počinje priču Slobodan Lozo, Anđelkov sin, koji od kraja rata živi u Bileći i poslednjih meseci obija pragove svih nadležnih institucija u potrazi za imovinom koja bi trebalo da je neprikosnoveno pravo svakog čoveka. Ne može da se vrati niti da popravlja kuću u svom mestu, jer bi time priznao da se predao i da će zatvoriti oči pred očiglednom krađom.
Na samom ulasku u Mostar iz pravca Sarajeva, u Vrapčićima, tik uz magistralni put dominira sporna džamija. Najveća u Hercegovini danas, a iza nje „puklo” celo naselje. Nikle nove kuće na zemlji porodice Lozo. Kroz voćnjak prolazi lokalni put, a gazdina kuća oronula i izgorela.
– Kada su podigli prvu kuću, početkom 2000. godine obratio sam se opštini Sjever, ali su mi tamo rekli da je ta zemlja opštinska i da je već podeljena. Nije im značio zemljišno-knjižni izvod u kome stoje podaci o vlasniku, jer oni i za to imaju objašnjenje. Kažu, avio snimak je pogrešan, pa je i zemlja greškom upisana na oca, objašnjava Slobodan Lozo.
Odlazi ponovo u gruntovnicu, ali tamo dobija potpuno drugačiji dokument od onog iz 1998. godine. Na ovom novom stoji da je vlasnik zemlje opština Mostar. Lozama pripada 300 umesto otprilike 30.000 kvadrata i kuća. Stare gruntovnice nema.
– Izgorela je u ratu, ponavljali su mi iako su moje komšije nešto ranije dobile dokumente iz te predratne zemljišne knjige, priča naš sagovornik. – Stvar je jasna, promenili su građevinsku istoriju ovog kraja, pa sada imate knjige u kojima se zemlja deli po potrebi, dodaje.
Obratio se svim nadležnim institucijama, domaćim i međunarodnim i slučaj je ipak otišao na sud. Tužio je grad Mostar, a tužiće i druge, jer pravde, veruje, ima. Zamenica obdusmana Federacije Bosne i Hercegovine bavila se ovim slučajem dve godine, slala dopise, kako kažu, na razne adrese, i iako je potvrđeno da je u dokumentima bilo nepravilnosti (da je vlasnički list menjan i da je taj drugi falsifikovan, jer je u njemu navedena čak sto puta manja površina), Lozo još čeka.
U Mostaru je vrlo brzo pukla bruka, a na pomolu je bila i afera kakve su do tada potresale samo Bosnu (gde se vodi mnogo sličnih sporova). Kako je u centru svih medija bila upravo džamija, oglasio se i mostarski muftija Seid Smajkić i rekao da je za izgradnju džamije nadležan Medžlis Islamske zajednice, ali da je prema njegovim saznanjima sa papirima sve čisto. Ništa nije bilo sporno ni za Islamsku zajednicu Mostara, jer je, potvrdili su, gradnja džamije legalna.
– Tvrde da su knjige izgorele, baš kao i knjiga overenih ugovora i to još 1992. godine, ali siguran sam da postoji i stara, ali i nove zemljišne knjige u kojima su falsifikovani dokumenti. Desilo se da sam u dokumentima koja su mi nudili kao originalne, nalazio reči novohrvatskog jezika, iako je reč o papirima iz 1965. godine. Ko u to može poverovati, priča Lozo.
Pre nekoliko meseci je podneo tužbu i protiv grada Mostara i zatražio uklanjanje džamije sa svoje zemlje. Predsednica Opštinskog suda u Mostaru Ognjenka Škoro tvrdi da je Lozo imao uvid u gruntovnicu više puta, ali da mu se nije dopalo to što je video. Odgovarajući na optužbe da je sud falsifikovao dokumenta, ona je rekla da ukoliko postoje takve primedbe, Lozo može da podnese prijavu.
Našeg sagovornika koji u zaleđu Hercegovine sa puno optimizma očekuje kraj sudskog spora, nešto ipak plaši.
– U Mostaru imate tri lobija – hrvatski, bošnjački i takozvani euro lobi. Prva dva rade po potrebi (kako kome zatreba koja usluga), a treći je najefikasniji, jer pali isključivo na evropsku valutu. Pa ko više plati, ilustruje Lozo primerom mostarske prilike i njegov slučaj za koji je siguran da ga dobija.
Jelica Antelj
[objavljeno: 22/03/2008]
