Izvor: Press, 26.Okt.2012, 22:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U Hrvatskoj i dalje vrlo teško
Oprez - Evropska banka za obnovu i razvoj ostala je oprezna, pa je smanjila procene rasta za države koje su i dalje u recesiji - Sloveniju, Mađarsku, Srbiju i Hrvatsku
Ekonomisti Evropske banke za obnovu i razvoj u redovnom kvartalnom izveštaju objavljenom u Regionalnim ekonomskim prognozama ipak su ostali oprezni pa su smanjili procene rasta za države koje su i dalje u recesiji - Sloveniju, Mađarsku, Srbiju i Hrvatsku.
Prema najnovijim procenama, privreda >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << Hrvatske će ovu godinu završiti s padom od 1,9 odsto, mada se u izveštaju od pre tri meseca očekivao pad od 1,2 odsto.
Izazovi - Kriza u evrozoni i dalje negativno utiče
Mađarska u padu, za Srbiju ipak ima rasta
Tranzicione ekonomije centralne i jugoistočne Evrope očekuje još jedna izazovna godina pre nego što počne stvarni oporavak. Prema redovnom kvartalnom izveštaju EBRD-a objavljenom u „Regionalnim ekonomskim prognozama" rast u regionu evropskih tranzicionih privreda ove godine trebalo bi da bude 2,7 odsto, znatno manje u odnosu na prošlogodišnjih 4,6 odsto, a u 2013. godini ekonomski rast trebalo bi da se ubrza na 3,2 odsto.
Kao glavni razlog ovakvih procena ističe se kriza u evrozoni koja i dalje negativno utiče na privrede u regionu u kojem EBRD ima svoje operacije. Privrede u regionu prošle su u prvom polugodištu slabije nego u drugoj polovini prošle godine, pa je rast u jugoistočnoj Evropi osetno usporio.
Ekonomisti ove banke, međutim, smatraju da će rizici po ekonomski rast biti nešto manji zahvaljujući nedavnom labavljenju monetarne politike i drugim potezima Evropske centralne banke za podsticanje privreda i suzbijanje dužničke krize, ali i novim koracima evrozone u rešavanju problema banaka i bankarskoj uniji.
EBRD procenjuje da bi mađarska privreda ove godine mogla da padne 1,5 odsto, a za iduću godinu očekuje se zaustavljanje pada. Što se tiče Srbije, u ovoj godini očekuje se pad BDP-a od 0,7 odsto, a u idućoj godini rast od 1,1 odsto.
Za 2013. godinu EBRD očekuje rast hrvatskog BDP-a od 1,2 odsto, a pre tri meseca rast je procenjivan na 1,5 odsto.
Nedostatak konkurentnosti
- U Hrvatskoj je privredna situacija i dalje vrlo teška, nastavlja se pad inostrane i domaće tražnje, a izražen je i nedostatak konkurentnosti privrede - navodi se u izveštaju.
Nešto pre objavljivanja ove analize, hrvatski ministar finansija Slavko Linić izneo je procene vlade u Zagrebu da će stopa privrednog rasta biti 1,7 odsto i da su nove investicije ključ svega.
- Politika štednje bila je uspešna i očuvali smo budžet i rejting, pa nam to daje prostor da 2013. budemo uspešniji. Želja nam je da imamo dovoljno vremena u 2013. da osim izdanja na svetskim tržištima i zaduženja kod kuće krenemo i s obveznicama za građane - rekao je Linić.
Međutim, predsednica Uprave Finansijske agencije (Fina) Anđelka Buneta smatra da Hrvatska iduće godine neće ostvariti rast od 1,7 odsto.
- Nisam tako optimistična, ali očekujem da ćemo biti bolji nego u ovoj godini - rekla je Buneta.
Efikasan javni sektor
Predsednik Hrvatskog udruženja poslodavaca Ivica Mudrinić naglasio je da Hrvatskoj treba efikasan javni sektor koji neće sam sebe transformisati nego je za to potreban spoljni podsticaj. Mudrunić se zalaže za afirmaciju preduzetništva, fleksibilnije radno zakonodavstvo i jasno razgraničenje čime država treba da se bavi. Na ocenu ministra Linić da će dogodine ekonomski rast biti 1,7 odsto, Mudrinić kaž da je to preniska stopa ako se želi rešenje pitanja nezaposlenost.
- Naravno da se ne može ostvariti skok od pet odsto preko noći, ali vlada treba da stvori uslove da to uspemo za nekoliko godina - kaže Mudrinić.
Ozbiljne kritike na račun vlade izrekao je i guverner Narodna banke Hrvatske Boris Vujčić, koji je istakao kao zabrinjavajuće to što se umesto nove ekonomske politike, u poslednje vreme ponovo nude obrasci starih propalih politika.
Guverner smatra da su pred Hrvatskom dva imperativa - očuvanje makroekonomske stabilnosti i pronalaženje novog modela rasta koji se više ne sme bazirati na javnoj i privatnoj potrošnji, već isključivo na prilivu stranog kapitala. I po tom pitanju, smatra Vujčić, Vlada je zakazala. On se saglasio s najnovijom procenom EBRD-a da će ove godine privreda Hrvatske imati pad od 1,9 odsto.
