Izvor: Politika, 17.Apr.2010, 00:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tužilaštvo ne zanimaju zločini
Daliborka Uljarević, iz Centra za građansko obrazovanje, kaže da se u Crnoj Gori sistemski i dugo izbegavalo suočavanje sa prošlošću
Od našeg stalnog dopisnika
Podgorica, 16. aprila – Očekujemo od Vrhovnog državnog tužioca Crne Gore da u saradnji sa državnim tužiocima Hrvatske i Bosne i Hercegovine preuzme gonjenje počinilaca ratnih zločina nad pripadnicima nikšićko-šavničke grupe u Vojnoistražnom centru „Lora” u Splitu, kao i >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << gonjenje državljana Crne Gore koji su počinili zločine nad srpskim stanovništvom u opštini Čajniče, zaključak je sa okruglog stola „Pravda i jednak tretman za žrtve ratnih zločina” koji je danas održan u Podgorici.
Na okruglom stolu, koji je organizovao Centar za građansko obrazovanje (CGO) i Udruženje boraca ratova od 1990. godine Crne Gore, zaključeno je da nijedan zločin ne sme biti zataškan, a da se sve žrtve moraju „jednako uvažiti bez obzira na njihovo lično svojstvo ili pripadnost bilo kojem kolektivitetu”. Predsednik Upravnog odbora Udruženja boraca Radan Nikolić kazao je da o okolnostima masakra i likvidacije crnogorskih rezervista bivše JNA, koje su zarobile oružane snage Hrvatske, postoji obimna dokumentacija i svedoci, ali da se najvažnija još nalazi kod Komisije za nestala lica Vlade Srbije.
„Sa ratnim zločinom nad crnogorskim rezervistima u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini upoznali smo i bivšeg predsednika Vlade Željka Šturanovića, bivšeg vrhovnog državnog tužioca Vesnu Medenicu, bivšeg ministra rada i socijalnog staranja Miodraga Radunovića i bivšeg predsednika Komisije za nestala lica Željka Tomovića”, kazao je Nikolić. „Medenici smo 2006. godine dostavili informaciju o Nikšićko-šavničkoj grupi sa inicijativom da, u saradnji sa hrvatskim državnim tužiocem Mladenom Bajićem, preduzme radnje iz svoje nadležnosti, ali nismo dobili povratnu informaciju.”
On je naglasio da su od zamenika opštinskog državnog tužioca u Splitu Mikele Kvičimaro informisani da zbog zločina nad crnogorskim vojnicima u Lori nikada nije bilo saradnje sa državnim tužilaštvom Crne Gore.
Izvršni direktor CGO Daliborka Uljarević navela je da se u Crnoj Gori sistemski i dugo izbegavalo otvaranje pitanja suočavanja sa prošlošću, dodajući da su samo kontinuirani napori dela civilnog sektora doveli do razgovora o toj temi.
„Do sada se previše manipulisalo podacima o žrtvama i nestalima”, rekla je Uljarevićeva. „Jedino raščišćavanjem ovih pitanja možemo ići dalje u evropsku budućnost. Postojeći mehanizmi u zemljama regiona i na širem međunarodnom nivou su korisni i dragoceni, ali očito nedovoljni da se neki procesi izvedu do kraja”.
Predsednik dalmatinskog Komiteta za ljudska prava Tonči Majić kazao je da postoji svedok koji spominje imena i prezimena nekoliko ubica.
„Taj svedok je spreman, da ako neko da krivičnu prijavu, svedoči pred hrvatskim sudom. To je više nego dovoljno podataka da nekoga obesite. Ako za sve to hrvatsko tužilaštvo nije ostvarilo saradnju sa crnogorskim, to je urađeno tendenciozno i sa razlogom”, ocenio je Majić. „Bajić je u avgustu prošle godine svedočio u Hagu i izgovorio niz bezočnih laži, koje su dodatno ulile sumnje u njegove dobre namere da zaista istraži te slučajeve. Postavlja se pitanje njegove odgovornosti, jer je on kao vojni tužilac bio dužan da te slučajeve istraži i procesuira. Nema nikakvog traga da je on išta radio na tome.”
Predsednik Udruženja logoraša Trebinja Vukan Kovač je saopštio da se više od 60 ljudi nije vratilo svojim porodicama i da bi trebalo animirati građane Podgorice i Crne Gore da vrše pritisak na državne organe i traže onog ko je napravio zločin nad njihovim građanima.
„Ako je istina, a pretpostavljam da jeste, da je crnogorsko rukovodstvo u određenom momentu isplaćivalo ratnu odštetu za krave i koze, nelogično je da se ne interesuje za svoje građane koje su odvedeni i na zverski način tamo stradali”, rekao je Kovač.
Zatočenik logora Vesko Bojović je, opisujući život u Lori, kazao da su se zatvorenici morali međusobno tući.
„Morali smo. Ako nećeš ti njega, hoće on tebe”, izneo je Bojović.
Predsednik crnogorskog udruženja boraca Radan Nikolić tvrdi da o logoru „Lora” postoje tri dokumentarna filma, koje nijedna televizija u Crnoj Gori nije želela da prikaže.
„Borci nemaju problema da se suoče sa tim, već je problem u državnim strukturama”, smatra Nikolić. „Crna Gora je bila primer multietničnosti zahvaljujući građanima, a ne vlasti.”
Član skupštinskog Odbora za ljudska prava i poslanik Pokreta za promene Koča Pavlović ocenio je da je „opštepoznata stvar da zločin prikrivaju zločinci”. „Postoji jedna gotovo ekonomija zločina. Politička elita, poput naše, bila je donosilac odluka u tom vremenu zločina, čime su bili kreatori politike tog vremena. Oni nesporno nose političku odgovornost”, poručio je Pavlović.
Okruglom stolu nije prisustvovao niko od nadležnih državnih organa Crne Gore, uprkos tome što su im organizatori, kako je saopšteno, uputili zvanične pozive, čemu su se posebnu začudili gosti iz Hrvatske.
Novica Đurić
[objavljeno: 17/04/2010]
