Izvor: Politika, 13.Okt.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Trovanje vazduha u ekološkoj državi
Mi ne tražimo da se zatvori Željezara, jer od nje živi ceo grad. Nama je interesu da ona radi, ali da se ugrade filteri, kaže advokat meštana naselja Rubeža koji su tužili fabriku
Nikšić – Veće Osnovnog suda u Nikšiću danas će raspravljati po tužbi 14 meštana naselja Rubeža. Oni su tužili nikšićku Željezaru, Opštinu i državu jer je ugroženo njihovo i zdravlje njihovih porodica a njihova imovina je izložena ogromnim količinama prašine, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << dima i raznih gasova. Oni su, kažu, izloženi dejstvu toksičnih materija jer Željezara nema adekvatne filtere za pročišćavanje dima. Traže naknadu od države, jer ne mogu da koriste imovinu ni da žive u kućama u ovakvim uslovima. Porodice iz Rubeža su se godinama obraćale nadležnim institucijama i apelovale da se preduzmu mere zaštite, međutim, nadležni nisu preduzeli ništa kako bi njihov problem bio rešen.
Kakav vazduh udišu građani Nikšića, naročito naselja Rubeža i Kličevo, gde su obavljena istraživanja govori izjava Ane Mišurević, direktora Centra za ekotoksikološka istraživanja iz Podgorice, data državnoj televiziji.
– Poslednje ispitivanje u oktobru prošle godine u naseljima Rubeža i Kličevo pokazalo je da su policklični aromati (PAH) 59 puta prelazili maksimalne dozvoljene koncentracije. Sadržaj olova i kadijuma je takođe bio iznad dozvoljenih granica. Po njenim rečima policiklični aromati su kancerogeni, a po merenjima iz 2004. na tri lokacije u naselju Rubeža prelazili su 243.000 puta granične vrednosti.
Po ITPS direktivi o sprečavanju zagađivanja na izvorima zagađivanja, normativ za čeličane je za emitovanje olova – maksimum 200 kilograma godišnje, a mi smo prilikom merenja dobili 59 tona. Isto se odnosi i na PAH koji se emituju po 487,2 kilograma godišnje, a po ITPS direktivi njih ne sme da bude ni 15 grama, istakla je Mišurevićeva.
Dr Mitar Mišović, izvršni direktor nikšićke Željezare, izjavio je da će „novi sistem za otprašivanje gasova biti instaliran u trećem kvartalu 2009. Već je potpisan ugovor o ugradnji opreme. Nivo emisije gasova iz fabrike biće sveden na dozvoljene granice i u skladu sa postojećim propisima proizvođača čelika”, saopštio je Mišović.
Problem prečišćavanja izduvnih gasova u nikšićkoj Željezari postoji od pre nego što je ova fabrika privatizovana. Još kad je najveći crnogorski kolektiv svojevremeno bio u vlasništvu države, odnosno, kada je njime upravljala Vlada Crne Gore.
– Verovatno Veću Osnovnog suda u Nikšiću, nakon prikupljenih nalaza i izveštaja centra za ekotoksikološka istraživanja i drugih stručnjaka iz ove oblasti neće biti teško da odluči po tužbi meštana, kaže advokat Milan Vojinović, koji zastupa sedam porodica iz naselja Rubeža. – Mi ne tražimo da se zatvori Željezara, jer od nje živi ceo grad. Nama je interesu da fabrika radi, ali da se ugrade filteri, rekao je Vojinović.
Željezara nije jedini zagađivač životne sredine u Nikšiću. Asfaltna baza u MZ Kličevo koja godišnje proizvede na stotine hiljade tona asfalta, otpadne vode koje se 20 godina izlivaju na trećem kilometru od grada, brojna smetlišta na obalama reka i drugi zagađivači ugrožavaju život u nekadašnjem industrijskom centru Crne Gore. U ekološkoj državi sve je manje čistog vazduha.
Rade Vukićević
[objavljeno: 14/10/2008]
