Izvor: Politika, 18.Jun.2010, 23:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tri koraka za spas BiH
Pojedini ljudi na sarajevskoj političkoj sceni moraju da shvati da oni nisu dominantni i da se moraju dogovarati s predstavnicima druga dva naroda
Banjaluka, 18. juna – Bosna i Hercegovina je bliže raspadu nego funkcionalnoj državi. Tako će biti sve dok pod funkcionalnom državom jedan broj sarajevskih političara bude smatrao da sve treba da bude u Sarajevu, da bez obzira na ekonomsku snagu države treba jačati administraciju na nivou BiH i da u njoj treba >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da dominira sarajevski politički krug. I sve dok takva vizija BiH postoji u glavama sarajevskih političara, uglavnom Bošnjaka, BiH ne može funkcionisati kao država. Zbog toga je ona bliže raspadu, a ne zbog drugih stvari o kojima često govori deo bošnjačkih političara i međunarodne zajednice.
Ovo je u intervjuu za naš list rekao član Predsedništva BiH iz Republike Srpske Nebojša Radmanović odgovarajući na pitanje da li još stoji iza ocene da je BiH bliže raspadu nego funkcionalnoj državi.
Ranije ste upozorili da postoji želja za prisvajanjem BiH, odnosno da pojedini političari, pre svih bošnjačkih član Predsedništva BiH Haris Silajdžić, pokušavaju od nje da naprave privatnu državu. Postoji li način da se ta praksa prekine?
Ta praksa će se prekinuti kada oni shvate da BiH može opstati i funkcionisati samo ako se u njoj svi osećaju ravnopravno. Da bi se ova praksa promenila, jedan broj ljudi na sarajevskoj političkoj sceni mora da shvati da oni nisu dominantni i da se moraju dogovarati s predstavnicima druga dva naroda. I, naravno, da počnu poštivati Ustav BiH koji kaže da je ona sastavljena od dva ravnopravna entiteta i da su u njoj tri konstitutivna naroda. Nisam optimista da će se to dogoditi ubrzo.
Zbog čega međunarodni zvaničnici ne žele da sudbinu BiH predaju u ruke njenih političkih partija?
Tačno je da to oni ne žele da urade, ali ne možemo precizno reći zašto. Takvim ponašanjem jedan broj međunarodnih zvaničnika koči razvoj BiH, jer je Evropska unija poručila da nema napretka prema evropskim integracijama dok je ovde Kancelarija visokog predstavnika (OHR). Razlozi mogu biti strateški – procene velikih sila da na Balkanu nije sve završeno, ili da na celom zapadnom Balkanu može iskrsnuti neki veliki problem, uključujući i BiH, pa je zbog toga neophodno da one budu ovde.
Razlozi mogu da budu i druge prirode – jedan broj međunarodnih predstavnika u BiH želi da ostane u njoj jer im je ovde dobro, jer su sami sebi izgradili ulogu da su neprikosnoveni u odlučivanju, pa čak i u onim stvarima na koje nemaju pravo po Dejtonskom sporazumu, ni po principima funkcionisanja demokratskih država. Potpuno je tačno da se oni igraju s BiH, čiji je napredak vezan za transformaciju OHR u Kancelariju specijalnog izaslanika EU. Takva promena bi umanjila i ulogu ambasadora nekih velikih država, koji sebi umišljaju da mogu da komanduju svim i svačim u BiH.
U izveštajima OHR-a propusti Federacije se samo konstatuju, a Republici Srpskoj se prigovara da nekim svojim potezima, kao što je usvajanje Zakona o referendumu, podriva BiH i njene državne institucije. Može li se i na koji način prekinuti ovakvo viđenje stvari?
U poslednja dva izveštaja visokog predstavnika podnesena Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija navedeno je, blago rečeno, mnogo netačnosti. Netačna je ocena da su problemi u Republici Srpskoj. Situacija je potpuno obrnuta. Dejtonski sporazum spori se iz Sarajeva, odnosno Federacije BiH, a ne iz Republike Srpske. Republika Srpska i retorički i stvarno potpuno sprovodi Dejtonski sporazum. Osim toga, Republika Srpska mnogo bolje i ekonomski funkcioniše od Federacije BiH i ona ne da svoje nadležnosti i svoja sredstva na raspolaganje nekom drugom.
Kada je reč o Zakonu o referendumu i građanskim inicijativama, koji je usvojio parlament Republike Srpske, želim istaći da je to najnormalnija stvar u članicama Evropske unije. U njima se referendumi raspisuju za sve i svašta i raspisuju se i na nivou regiona, oblasti, lokalnih zajednica... A ovde je neko sebi dao za pravo da kaže: „Ne možete vi u RS imati pravo na referendum”. I tome je dodao da je to referendum o otcepljenju. Podsetio bih vaše čitaoce da je Zakon o referendumu, koji je usvojila NS RS, jedan normalan evropski zakon, u kome se ne govori o pitanjima o kojim će se građani izjašnjavati već o njihovom pravu da se na referendumu izjasne o važnim pitanjima.
Može li se i na koji način izaći iz sadašnje kvadrature bosanskohercegovačkog političkog kruga?
Za to su neophodna tri koraka. Prvi, i najvažniji, korak je da međunarodni faktor prestane da u BiH bude naredbodavac i zakonodavac koji je sebi dao za pravo da smenjuje i demokratski izabrane zvaničnike. Ovakvo ponašanje međunarodne zajednice direktno ruši demokratski i politički razvoj BiH, i, ujedno, ne doprinosi vladavini prava. Međunarodna zajednica treba da ostane, ali kao savetodavac Evropske unije. Drugi korak je poštovanje Ustava BiH kao u svim razvijenim zemljama od strane domaćih političara što danas nije slučaj i što je, takođe, omogućio visoki predstavnik. On bi, kao vrhovni tumač Dejtonskog sporazuma, morao da jasno upozori one koji krše Ustav BiH. Danas, nažalost, najveći broj bošnjačkih političara i deo hrvatskih stalno pozivaju na promenu ustava i ponašaju se kao da važeći ustav ne postoji. Treći, i vrlo bitan, korak jeste stvaranje svesti u BiH da postoje dva entiteta i tri konstitutivna naroda koja se moraju dogovarati. Ako napravimo ova tri koraka onda će BiH opstati i biti funkcionalna država.
Ne samo pojedini domaći, već i neki strani političari pozivaju na „modifikovanje” i ukidanje principa entitetskog glasanja. Može li Republika Srpska pristati na te promene?
Entitetsko glasanje se ne može menjati i ono nije slučajno deo Ustava BiH, jer je ono osnovna zaštita ljudi koji žive u jednom od dva sastavna dela BiH. Sadašnja vlast u Republici Srpskoj, predvođena Savezom nezavisnih socijaldemokrata, i njeni predstavnici u zajedničkim organima BiH nije dozvolila u prethodne četiri godine ni razgovore o principu entitetskog glasanja, a u našem izbornom programu za naredne četiri godine takođe će, prioritetno, biti da nema razgovora o entitetskom glasanja. I, drugo, nije entitetsko glasanje problem za funkcionisanje BiH, niti je njen problem na putu prema EU.
Kako komentarišete odlazak predsedavajućeg Doma naroda Parlamentarne skupštine BiH i lidera Stranke demokratske akcije Sulejmana Tihića sa saradnicima u Beograd?
Ceo svoj mandat zalagao sam se za dobrosusedske odnose i mislim da su moji kontakti s vodećim ličnostima tri susedne zemlje doprineli poboljšanju naših odnosa. U tom smislu svaki kontakt političara iz BiH sa svima u okruženju, u ovom slučaju s Beogradom, dobro je došao. Ti odnosi se na mogu popravljati zahtevima koji se ne mogu ispuniti, jer to onda podseća na pogoršanje, a ne na poboljšanje odnosa. Nadam se da će ova poseta Tihića i njegovih saradnika označiti početak istinskog poboljšanja odnosa BiH sa Srbijom, koji do sada nisu bili dobri.
Boro Marić
objavljeno: 19/06/2010
