Izvor: Politika, 11.Maj.2011, 00:27   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Trenutno svi gube u BiH

Analitičar Međunarodne krizne grupe ocenjuje da BiH ulazi u situaciju u kojoj je bila 1991. i 1992. godine, sa svim stranama koje se drže svojih maksimalističkih zahteva i ne vide vlastite greške

Od našeg dopisnika

Sarajevo – Iako su političari u Sarajevu očekivali da će Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija – nakon što ga je visoki predstavnik u BiH Valentin Incko informisao o stanju u ovoj zemlji apostrofirajući Republiku Srpsku kao „kršitelja >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Dejtonskog mirovnog sporazuma” – razrešiti „bosanski” čvor, to se, ipak, nije dogodilo. Incko se vraća iz Njujorka sa podrškom jednog broja članica Saveta i kritikom ruskog ambasadora pri UN Vitalija Čurkina kojem se nije dopalo Inckovo „viđenje” situacije u BiH.

Politički analitičari zasad ne bave se procenama koji bi to mogao biti sledeći potez koji će visoki predstavnik povući po povratku u Sarajevo i da li će, i ko će, iz ove situacije „izaći” možda kao „pobednik”.

Srećko Latal, analitičar Međunarodne krizne grupe, napominje da javnost još uvek nema zvaničnih informacija o tome šta se dešavalo u Savetu bezbednosti, koji „nije mesto pravnog odlučivanja nego političkog dogovora”, kao ni o tome da li je i šta dogovoreno.

„Šta god da je dogovoreno, ili nije dogovoreno u Njujorku, ono što je apsolutno jasno jeste to da sa ovakvim dosadašnjim razvojem situacije u BiH, nažalost, svi gube, počev od lokalnih zajednica i svih političkih strana i opcija, pa do međunarodne zajednice”, izričit je Latal.

Prem njegovom mišljenju, rasprava u Savetu bezbednosti UN više je bila okrenuta „dobijanju političke podrške za određeni pravac kretanja međunarodne zajednice u BiH”.

Latal za „Politiku” ocenjuje da se od poslednjih izbora politika u BiH „ponovo vodi kroz inat, a ne kroz kompromis”, da Sarajevo „suštinu problema vidi u Banjaluci, možda i u Moskvi, a Banjaluka u Sarajevu”.

On smatra da BiH „ulazi u situaciju u kojoj je bila 1991. i 1992. godine”, sa svim stranama koje se drže svojih maksimalističkih zahteva i ne vide vlastite greške. „Taj kurs koji su svi, na svoj način, zauzeli jeste jako opasan.”

Što se tiče konkretno „sudbine” referenduma u RS o Sudu i tužilaštvu BiH, Srećko Latal naglašava da je sve na OHR-u, odnosno Savetu za provođenje mira (PIK). „Savet bezbednosti UN nije telo koje odobrava ili može da zaustavi akcije OHR-a.”

„OHR ima mandat i ovlaštenja koja mu daje Dejtonski sporazum i na njemu je da ih iskoristi na najbolji mogući način”, dodaje naš sagovornik.

Predsednik RS Milorad Dodik izjavio je da je Incko „obmanuo Savet bezbednosti UN”, predstavljajući najavljeni referendum kao referendum o statusu RS. On je isključio mogućnost da RS poništi odluku o referendumu, ali ne i mogućnost njegovog odlaganja, pod uslovom da „RS dobije garancije da će biti otklonjeni nedostaci u radu Suda i Tužilaštva BiH”, i da se „krene u dijalog o strukturalnim promenama celokupnog pravosudnog sistema u BiH”.

Kako stvari trenutno stoje, Incko bi po dolasku u Sarajevo sledeći potez mogao „povući” na istoj onoj poziciji na kojoj je bio pre odlaska u Njujork, dakle na sednici PIK-a.

„Ukoliko RS u roku od sedam dana ne poništi odluku Narodne skupštine RS o referendumu, onda ću to učiniti ja”, upozorio je Incko pred odlazak u SAD.

Političare iz Sarajeva, poput člana Predsedništva BiH Željka Komšića, od situacije u zemlji više brine mogućnost da bi se moglo dogoditi da Inckovu odluku ne podrži i ruski ambasador u BiH Aleksandar Bocan Harčenko koji nije, tvrdi on, „jedini ambasador koji se direktno meša u unutrašnje pitanja u BiH”.

Komšić je ranije izjavio da će Dodik ukoliko sprovede referendum „ući u konflikt sa većim delom međunarodne zajednice, izuzev mišljenja ruskog ambasadora u BiH i MIP-a Srbije” iza kojeg, dodao je on, „nadam se, ne stoji vlast Srbije”.

Dušanka Stanišić

objavljeno: 11.05.2011

Nastavak na Politika...