Izvor: Politika, 09.Jan.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tirkovo „ne” Mesiću uz packe Rimu
Slovenački predsednik nije udario politički šamar hrvatskom kolegi, već Italijanima, tvrdeći da „pitanje pomirenja ima etičku dimenziju”
Od našeg stalnog dopisnika
Ljubljana – Nema ništa od simboličnog čina pomirenja između šefova država Italije, Hrvatske i Slovenije na zajedničkoj komemoraciji, obznanio je slovenački predsednik Danilo Tirk. On tvrdi da „za takav susret nema niti hitne potrebe niti potrebnih uslova”, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << posebno što je u „političkom smislu visok nivo pomirenja već postignut – Slovenija i Italija su članice Evropske unije koja je najveći i najuspešniji projekat pomirenja u istoriji Evrope, dok između Slovenije i Hrvatske nema istorijskog nasleđa koje bi zahtevalo dodatan državnički čin pomirenja”.
Tirkovo odlučno „ne” na obnovljenu inicijativu o trojnom pomiriteljskom predsedničkom susretu u Trstu koju je lansirao hrvatski predsednik Stjepan Mesić, usledilo je pošto je Tirk za Mesićev potez, kako sam kaže, saznao iz medija. Slovenački predsednik ovom izjavom, međutim, nije udario politički šamar Mesiću, kako su Tirkov potez isprva tumačili pojedini mediji – već službenom Rimu. Tirk podvlači da „pitanje pomirenja ima etičku dimenziju”.
„To (etička dimenzija) zahteva da se u Italiji obavi jasnije suočavanje sa zločinima fašizma, istorijski najranijeg totalitarnog sistema u ovom delu Evrope koji je bio izvor mnogih vrsta zla u 20. veku. Veliki deo slovenačkog naroda je onako kao mnogi pripadnici italijanskog naroda više od dve decenije patio pod fašističkom diktaturom i bio izložen različitim oblicima ugnjetavanja”, upozorava predsednik Slovenije. „Tokom Drugog svetskog rata, u vreme italijanske vojne okupacije, počinjeni su brojni ratni zločini nad Slovencima, posebno nad civilnim stanovništvom. Mnogo ljudi je bilo oterano u koncentracione logore na ostrvu Rabu, Gonarsu i druge. Mnogi od tih zločina protiv čovečnosti i međunarodnog prava još uvek nisu kažnjeni. Sve to je stvorilo etički deficit zbog kojeg Italija još nije prošla kroz nasušnu katarzu”, naglašava Tirk koji je zadovoljan zbog napora uglednih ličnosti u Italiji, poput sudije Antonia Intelisana i predstavnika slovenačke manjine Borisa Pahora, koji upozoravaju italijansku javnost o rečenom problemu, uz nadu da će to u Italiji dovesti do razumevanja problema.
„Samo tako je moguć napredak u stvaranju uslova za neki nov čin pomirenja”, zaključuje Tirk. Da podsetimo, rukovodstva tri države (nekadašnja i sadašnja) bila su u prošlosti naklonjena zamisli o međusobnom pomirenju i oproštaju za zločine počinjene u minulim ratovima, ali je stvar propala lane kada je italijanski predsednik Đorđo Napolitano tokom dana sećanja na „fojbe”, kraške jame u Istri u koje su Brozovi partizani bacali likvidirane Italijane, prozvao „krvoločnu slovensku mržnju” i etničko čišćenje koje su u Dalmaciji i Istri nad Italijanima „sprovele neprijateljske slovenske zveri”. Tada je protiv Napolitanove izjave ustao samo Mesić, dok je zvanična Ljubljana uvredu oćutala. Godinu dana kasnije Tirk se osvrnuo na Napolitanove reči primedbom da nije moguće smetnuti s uma strahote fašizma, niti izjednačiti ih sa zločinima onih koji su se borili protiv fašizma.
Ljubljansko „Delo” piše da je Mesić u Tirku „konačno dobio saveznika koji se posle godina slovenačkog ćutanja prvi put glasno suprotstavio pokušajima italijanskog falsifikovanja istine”. Slovenačka javnost je zadovoljna jer je najviši predstavnik države prvi put jasno i glasno rekao da italijanski okupatori uoči Drugog svetskog rata nisu bili ljubazni momci koji su na okupiranim teritorijama tkali prijateljske veze sa podjarmljenim narodom. Zadovoljstvo je utoliko veće, jer je slovenački predsednik poručio Italijanima da je „ugnjetačke i diktatorske mere osećao veliki deo slovenačkog naroda koji je bio svedok brojnim, nikada kažnjenim ratnim zločinima” („Delo”).
„S druge strane Jadrana to ne žele da priznaju, zato još nema katarze, dakle još nije kucnuo čas za akt pomirenja”, komentariše list, hvaleći gest slovenačkog predsednika koji je „jedinstvenoj (po pitanju veličanja partizanskih zločina u fojbama i umanjenja strahota fašizma) italijanskoj političkoj eliti nametnuo pitanje – može li se suočiti sa crnom prošlošću?”.
Oštra reakcija predsednika Tirka razumljivija je ako se zna da je Ljubljana poslednjih meseci nezadovoljna odlukom Berluskonijeve vlade da u cilju štednje skreše izdatke za obrazovanje, što je direktno pogodilo slovenačku manjinu. Đaci slovenačke srednje tehničke škole u Trstu su se zbog zatvaranjaliceja zabarikadirali unutar učionica. Nedavno je odnose između Rima i Ljubljane uzdrmao novi skandal kada su karabinijeri ušli u jednu slovenačku školu u Trstu a opštinska vlast povela disciplinski postupak protiv direktorke slovenačke osnovne škole u Berkovljama Fiorele Berčič jer je na otvaranju nove kuhinje prerezala svečanu traku na kojoj je bila slovenačka trobojka umesto boja italijanske zastave.
Slovenačka manjina u Italiji apeluje na maticu jer tvrdi da joj je akutno ugrožena dvojezičnost (upotreba slovenačkog jezika) zbog otpuštanja slovenačkih učitelja, a više nema para ni za delovanje slovenačkog pozorišta u Trstu.
Svetlana Vasović-Mekina
[objavljeno: 10/01/2009]
