Izvor: Politika, 18.Nov.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svet bezbedniji uz žene
Iako su sa 5o,7 odsto u Crnoj Gori većinski deo stanovništva, u parlamentu od 81 poslanika samo je devet žena. U vladi je 6,25 odsto žena, dok su u Odboru za bezbednost i odbranu svih 13 članova muškarci. U 21 opštini čak su 20 gradonačelnika muškarci
Podgorica – Žene u Crnoj Gori ne žele da budu samo stub porodice. One traže ravnopravnu zastupljenost u svim porama društveno-političkog života. Na to su stekle pravo, između ostalog, i činjenicom da >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << su u Crnoj Gori većinski deo stanovništva, sa 50,7 odsto.
Dame hoće da budu integrisane i u bezbedonosne strukture i da se poveća njihova uloga u donošenju odluka u procesima koji se odnose na razrešavanje i sprečavanje konflikata čemu je, nedavno, u Podgorici bila posvećena i Međunarodna konferencija „Žene u sistemu bezbednosti – Rezolucija 1325 Saveta bezbednosti”. Na ovom skupu je zaključeno da „učešće žena u ratnim i postkonfliktnim uslovima doprinosi boljem sagledavanju pitanja mira, pa je neophodno obezbediti njihovo učešće u bezbednosnim strukturama”.
Ministar unutrašnjih poslova i javne uprave Jusuf Kalamperović rekao je da je „rodna ravnopravnost preduslov za trajnu sigurnost i realnu stabilnost”. On kaže da treba ispitati društvene stereotipe u sektoru bezbednosti, kojih posebno na Balkanu ima dosta. „Promocijom odredaba Rezolucije 1325 ostvaruje se veliki napredak u oblasti rodne senzitivizacije. One pozivaju na poštovanje međunarodnog prava koje se primenjuje u zaštiti žena i devojaka kao civila – pojasnio je Kalamperović.
„Crna Gora prepoznaje svoju obavezu da osigura da se javne vlasti, institucije, pojedinci, organizacije i preduzeća uzdržavaju od diskriminacije nad ženama, jer država mora eliminisati pravne osnove za diskriminaciju, revidirajući postojeće zakone i promovišući rodnu ravnopravnost”, saopštio je Kalamperović.
Mir i blagostanje u svetu, kako je ustvrdila šef misije OEBS-a u Crnoj Gori, Paraskeva Badesku, zahtevaju „maksimalno učešće žena na svim poljima, i to u jednakim uslovima kao muškarci”, uz ocenu da još postoji „jaz između formalne i stvarne ravnopravnosti žena”.
Još postoji mnogo slučajeva nasilja nad ženama a tiha diskriminacija žena na poslu manje ili više je kontinuirana. Nasilje, uključujući i silovanje u oružanim i etničkim sukobima, široko je rasprostranjeno.
Šef Kancelarije za rodnu ravnopravnost Nada Drobnjak navela je su žene u Crnoj Gori većinski deo stanovništva, sa 50,7 odsto. „Ipak, crnogorski parlament ima 81 poslanika, a samo devet žena”, zamerila je Drobnjak. „U crnogorskoj vladi samo je 6,25 odsto žena, dok su u Odboru za bezbednost i odbranu svih 13 članova muškarci. A od 21 opštine u Crnoj Gori, čak je 20 gradonačelnika. Samo je u Kotoru žena gradonačelnik”, njene su reči.
Pomoćnik ministra inostranih poslova Milorad Šćepanović kaže da su žene veoma malo zastupljene u mirovnim misijama, a prema najnovijim podacima svega 16 odsto žena u svetu trenutno se nalazi na ministarskim mestima.
Pomoćnik ministra odbrane Draško Jovanović saopštio je da se u tom ministarstvo trude da obezbede rodnu ravnopravnost ženama. „U MO radi 40 odsto žena, ali su samo dve na visokim pozicijama. Ipak, u poslednjih pola godine je zaposleno 15 mladih, od koji je samo jedan muškarac – istakao je Jovanović.
Slične ocene izneli su i predstavnici državnih institucija i nevladinog sektora iz Albanije, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Slovenije, Srbije i Hrvatske .
Novica Đurić
[objavljeno: 19/11/2008]
