Izvor: Politika, 12.Okt.2011, 00:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sveštenici SPC i dalje „sumnjiva lica”
Zabrana boravka pojedinim popovima u Crnoj Gori stvara sumnju da je u pitanju diskriminacija, smatraju stručnjaci
Od našeg stalnog dopisnika
Podgorica – Dok se u Crnoj Gori nastavlja progon sveštenika Mitropolije crnogorsko-primorske (MCP), 30 monaha i sveštenika MCP i dvadesetak članova njihovih porodica već 18 meseci čeka da im država skine traku „sumnjivog lica” kojima se zabranjuje dalji boravak, dok za razliku od njih, taj problem nema >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sveštenstvo Rimokatoličke crkve i Islamske zajednice.
Razlog takvom ponašanju, dobri poznavaoci prilika obračuna vlasti sa Srpskom pravoslavnom crkvom u Crnoj Gori, veruju da je u primeni različitih aršina koje „vlast primenjuje kada je u pitanju sveštenstvo koje pripada katoličkoj i islamskoj zajednici i pravoslavnim sveštenicima”, prilikom dodele ne samo odobrenja za privremeni boravak već i kod dodele državljanstva sveštenstvu.
Najsvežiji primer takvom ponašanju jeste nedavna odluka podgoričke policije da se nakon 17 godina protojereju i koordinatoru Pravnog saveta MCP Veliboru Džomiću ne dozvoli dalji boravak u Crnoj Gori jer „ugrožava nacionalnu bezbednost, javni poredak i javno zdravlje”.
Od odluke pomoćnika ministra unutrašnjih poslova Crne Gore (MUP CG) Osmana Subašića zavisiće dalja sudbina Džomićevog boravka u Crnoj Gori.
Nevladina organizacija „IN4S”, po rečima predsednik Gojka Raičevića, jedina se bavi kršenjem ljudskih prava i sloboda, a progon srpskih sveštenika i njihovih porodica shvata kao „poslednju fazu obračuna sa Mitropolijom crnogorsko-primorskom i Srpskom pravoslavnom crkvom režima koji štiti kriminalce, a progoni sveštenike”.
„Podgorička policija je do sada obezbedila boravak i državljanstvo svojim pulenima iz takozvane Crnogorske crkve, počev od Miraša Dedeića, rođenog u Zenici, preko lažnih sveštenika – Živorada Pavlovića iz Smedereva, braće Pavlović iz Banata do Milutina Cvijića iz Teslića i drugih kako bi, združenim snagama, jurišali na hramove i manastire Srpske pravoslavne crkve (SPC) u Crnoj Gori”, rekao je za „Politiku” Raičević i dodao da je upravo juče pozvao „predstavnike Rimokatoličke crkve i Islamske zajednice Crne Gore da iskažu solidarnost sa ocem Veliborom”.
Inicijativa mladih za ljudska prava, prema rečima predsednika Milana Radovića, u poslednjem izveštaju je konstatovala da „država ne preduzima sve zakonom propisane mehanizme da se bori protiv širenja verske mržnje”.
„Smatramo da odbijanjem zahteva sveštenika Džomića za privremenim boravkom, MUP u najmanju ruku otvara pitanja efikasne borbe protiv širenja verske mržnje. Ukoliko postoje neki dokazi ili indicije da Džomić ili bilo koje drugo versko lice ugrožava bezbednost Crne Gore, MUP treba da saopšti te informacije i razloge i preduzme adekvatne mere. Nenavođenjem razloga dovodi se u sumnju odluka i motivi takve odluke, da se jednom verskom licu odbije molba za privremeni boravak i neminovno otvara prostor za širenje verske mržnje”, kaže za „Politiku” Radović. „Neiznošenjem argumenata za donošenje ovakve odluke stvara se sumnja da je u pitanju diskriminacija.”
Da je posredi diskriminacija uveren je i Džomić koji je za „Politiku” ocenio da su i njihova deca diskriminisana jer „nemaju pravo na zdravstveno lečenje, a naše žene moraju da plaćaju sve preglede kod lekara uključujući i porođaj”.
On kaže da rešenja o zabrani boravka u Crnoj Gori MUP donosi sa obrazloženjem da crkva nije registrovana u policiji, iako „takva obaveza nije propisana za crkve i verske zajednice koje su postojale u vreme donošenja tog zakona”.
„Nije registrovana ni Kotorska biskupija, ali je zato većina njenih sveštenika, uključujući biskupa Janjića, koji su bosanski državljani, dobili sve uredne boravišne papire. Šta je to”, pita se Džomić.
Za Barsku nadbiskupiju problem boravišnih dozvola „nije neki izraženi problem”.
„I naše sveštenstvo, tu i tamo, ima problema oko dobijanja boravišnih dozvola, ali ne previše”, rekao je za „Politiku” nadležni nadbiskup barski monsinjor Zef Gaši. „Mislim da je reč pretežno o administrativnim slučajevima. Za takva kašnjenja nema objektivnih razloga.”
Kotorska biskupija juče nije bila dostupna za razgovor.
Novica Đurić
objavljeno: 12.10.2011
